Šešelj doktor Vojislav verovatno se nije previše uzbudio zbog toga što mu je Hrvatska zabranila ulaz na njenu teritoriju u narednih dvadeset godina. Neće mu se ispuniti „želja“ da ode u Zagreb, ali pronaći će neki drugi način da se izduva – možda, na primer, prošeta do Batrovaca i napravi neki incident – ima još 20 dana do kraja predizborne kampanje, ko zna šta nas još čeka.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }Srbiju, međutim, potencijalno čekaju mnogo veći problemi s Hrvatskom nego što je to Šešeljev slučaj, iako je povodom njegovog oslobađanja bilo svakojakih nemogućih reakcija iz Zagreba. U njih spada i izjava premijera Tihomira Oreškovića da očekuje da „Srbija reagira“. Kako da reaguje? Da izruči Šešelja Hrvatskoj, da ustanovi narodni sud nalik na one iz 1945. i završi s njim po kratkom postupku, ili da, pak, traži izručenje sudije Žan-Klod Antonetija?
Već neko vreme poznato je da Hrvatska pravi probleme Srbiji u otvaranju narednih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom. Ipak, ministar spoljnih poslova Miro Kovač u juče objavljenom intervjuu austrijskoj agenciji APA bio je potpuno otvoren: Srbija, prema njegovim rečima, mora da promeni zakon o ratnim zločinima i da „državno-sporazumno reguliše prava hrvatske manjine“, u suprotnom – pregovori Beograda i EU neće biti zaključeni. To je jezik ucene.
Kovač je podsetio da je Srbija svojevremeno imala zastoj u pristupnim pregovorima zbog Kosova, pre svega usled zalaganja Ujedinjenog Kraljevstva i Nemačke. Po analogiji, ako su London i Berlin mogli da uslovljavaju Srbiju, to može i Zagreb. Istina, Hrvatska kao članica EU može da vrši pritisak – a Srbija može ili da posustane ili da se uzda u podršku većine u EU.
Naravno da bi bilo najbolje rešavati problem sa Zagrebom pregovorima, kompromisom. Ali u sadašnjim okolnostima čini se da je to teško zamisliti – primera radi, pregovori o graničnom problemu u zastoju su već godinama, dakle pomaka nije bilo ni za vreme prethodne vlasti u Hrvatskoj.
Jesenas se premijer Vučić bio silno obradovao pobedi HDZ-a na izborima, pa je Tomislavu Karamarku čestitao među prvima. Razlog je animozitet prema bivšem hrvatskom premijeru Milanoviću i „ekonomski rat“ zbog izbeglica. A šta sada, s turbopatriotskom vlašću u Zagrebu? Milanović je u subotu ponovo izabran za lidera SDP-a, možda da na sledećim izborima njega podržimo?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
