Igre sa penzijama

U svakom slučaju, protest nezadovoljnih penzionera nije reakcija na njegovo novo obećanje, jer je prevashodno bio usmeren protiv upornog ćutanja Ustavnog suda, od kojeg većpet meseci traže da oceni ustavnost zakona kojim su penzije smanjene. Ali, nisu ni odustali posle Vučićeve najave mogućeg povećanja, jer mu ne veruju pošto je jednom većobećavao da penzije neće dirati, a kada je preuzeo vlast ipak ih smanjio. Tvrdeći da je smanjenje penzija nezakonito i protivustavno, Sindikat penzionera ne pristaje na utešna povećanja, ubeđen da one moraju biti vraćene u punom iznosu.

Ćutanje Ustavnog suda nezadovoljni penzioneri su razumeli kao priznanje da smanjenje penzija nije u skladu sa Ustavom jer znaju iz iskustva, koje im ne manjka, da bi u slučaju da je obrnuto Ustavni sud požurio da to i potvrdi. Odugovlačenje našeg najvišeg suda penzioneri tumače kao podilaženje vlasti, nije im to prvi put, ali i kao sabotažu u pokušaju da ih onemogući da se žale Međunarodnom sudu u Strazburu, kojem ne mogu ni da se obrate, dok ne iscrpe sve pravne mogućnosti u svojoj zemlji. Dakle, ovaj protest je usmeren pre svega protiv Ustavnog suda, ali biće to i odgovor Vučiću na njegovu izjavu o eventualnom povećanju penzija. Naime, penzioneri smatraju da sa penzijama koje su pošteno i po zakonu stekli, nema igranja, da niko ne može da ih smanjuje i povećava po svom nahođenju. Ne pristaju na milostinju i ne nasedaju na propagandne trikove pred lokalne, pokrajinske, a možda i opšte izbore.

Najavljeno, možda povećanje plata i penzija na dugačkom je štapu i veoma sporno. Šta će da poveća, koliko i na koji način? Čak i da mu MMF to odobri, ostaje nejasno kako misli to da izvede. Hoće li on to sam uraditi na vladi, što bi bilo protivzakonito ili namerava da natera Skupštinu da menja zakon koji je koliko juče pompezno usvojila kao reformski. I kako da ga menja? Hoće li povećanje biti linearno svima po nekoliko procenata, mada nije svima skinuto jednako, što bi bio novi čin diskriminacije jednog broja penzionera, ili će svim kategorijama biti dodati procenti u skladu sa procentima koji su im oduzeti, što bi bilo novo pravno nasilje. Zakonom koji se odnosi na sve penzionere, naime, ne mogu se smanjivati ili povećavati penzija nejednako. Da li će se pri povećanju oni utvrđivati u odnosu na njihovu stvarnu penziju pre smanjenja, na onu smanjenu ili u odnosu na procente smanjenja.

Kako god da postupe biće to pravi galimatijas, novi udar na ustavom zagarantovanu ravnopravnost građana, posle čega se više uopšte ne bi znalo kolike su im zaista penzije i na osnovu čega. A izgleda da je upravo to i cilj, da se posle nekoliko minornih povećanja zaboravi koliko je kome bilo smanjeno, a koliko povećano, izgubi svaka računica i predstava o tome kolika bi kome penzija zapravo trebalo da bude. Da ljudi ne znaju više na šta da se žale, na nepravedna smanjenja ili povećanja, pa da dignu ruke i odustanu. Zato se u penzije ne sme dirati, to je stečeno pravo u vrlo precizno zakonom utvrđenom iznosu. To je pravo iz rada i prinudna štednja čuvana u državnom trezoru, za koju država mora biti garant. Penzije nisu i ne smeju biti budžetska kategorija, pa prema tome ne mogu ni da zavise od toga koliko u budžetu ima para. Država je potrošila novac PIO fonda i zato sada ima problem sa isplatom penzija. Treba to da vrati u taj fond, a ne da ponovo pljačka one koji su ga decenijama punili.