Kad politika uđe na javni servis

Podsećanja radi, prilikom prethodne smene generalnog direktora pokrajinskog javnog servisa pričalo se o kašnjenju plata, teškoj poziciji u kojoj se tada nalazila ova ustanova i o skromnom, da ne kažemo – nekvalitetnom programu. Sada se ti kriterijumi ne spominju, ali se naravno menja rukovodstvo i uredništvo.

Novopodareni Upravni odbor RTV, koji nije našao za shodno da se oglasi, posle niza radnji koje su im pripisane i koje su obavili, svoj mandat počeo je nekoliko dana pre izbora u jednom netransparentnom i nejasnom procesu. Isti taj UO trebalo bi da zna da se on nalazi u službi građana ove zemlje, koji ih između ostalog i plaćaju, dakle u obavezi su da obrazlože sve svoje odluke, da se jave na telefon i odgovore na pitanja koja zanimaju javnost.

Prvi njihov potez bila je smena programskog direktora Slobodana Arežine, jednog od ljudi koji je zaslužan za veoma kvalitetan program ove televizije. Samo nekoliko dana kasnije uručenu ostavku je podneo i generalni direktor Srđan Mihajlović, a efekat je nastavljen smenjivanjem urednika informativnih emisija, uz šturo obrazloženje da su im kreirani programski sadržaji naručeni, neprofesionalni i neuravnoteženi.

Koliko je problematična percepcija „slučaja RTV“ govori činjenica da kada prvog čoveka države upitate da li je zabrinut što preko sto radnika javnog medijskog servisa nije zadovoljno, priču započne rečenicom da nije zabrinut, da nema upliva politike, da se tamo ne lupaju table i prvi put stvari odvijaju po zakonu, a završi spominjući Bojana Pajtića i Bojana Kostreša. Zanimljivo je da jednostavnom analizom ovakvog odgovora shvatite da je, u suštini, politika i jedini problem na RTV-u.

Dakle, upitani ste da li ste zabrinuti za ljude koji tamo rade i izveštavaju narod o temama od javnog interesa. Da li ovo znači da su 100+ novinara RTV-a političari i nečiji poslušnici i da se igraju nezadovoljstva zbog Bojana Pajtića i Bojana Kostreša? A pri tome, među potpisnicima pisma nezadovoljstva nalaze se oni najzaslužniji za ono što RTV predstavlja u Srbiji i regionu, dakle paradigmu profesionalizma, uravnoteženosti i nečega najbližeg javnom servisu, što su posvedočile mnoge međunarodne organizacije, kompetentne da o tome govore. Uloga javnog servisa je da edukuje, informiše i zabavlja. On je po svojoj definiciji osnovan, finansiran i kontrolisan od strane građana, kojima i pripada, a ne od strane političara na vlasti.

Posledice ovakvih odluka možda odgovaraju pojedinim strukturama, ali su zasigurno štetne za građane. Odjek ovih odluka u relaciji sa evrointegracijama i pregovaračkim poglavljima može da bude izrazito nepovoljan. Ali, bitno je da su upodobljeni. Laku noć, Vojvodino!