Osim stručnjaka koji o tome govore već više od pola godine, čak i Fiskalnog saveta koji se oglasio pre nekoliko dana, kreativnu računicu srpskog premijera, prema kojoj javni dug još nije dostigao limit od 45 odsto bruto društvenog proizvoda, osporio je na Kopaoniku i predstavnik MMF-a u Srbiji, Bogdan Lisovolik.
Iako nije govorio u ciframa, on je upozorio da se srpski „dug više ne može smatrati niskim“, a to je bio i razlog zbog kojega je poslednja misija MMF-a „zamrzla“ aranžman rešena da u daljim pregovorima sačeka novu vladu.
Osim „suvih“ stručnjaka, malo ko u Srbiji zna koliko smo zapravo dužni, jer se, zavisno od izvora, iz dana u dan plasiraju različite brojke, ali i tumačenja koja idu od katastrofičnih do „opušteno“ varijanti. Pri tom, lepeza marketinških metoda kojima se minimizira opasnost od tog tereta, uvećava se sve brže pod pritiskom već započete izborne kampanje. Malo ko od ekonomskih analitičara u ovom kontekstu neće pomenuti čuvenu euforičnu izjavu premijera iz oktobra prošle godine, koji je prodaju državnih zapisa od milijardu evra sa kamatom od 7,25 odsto na međunarodnoj berzi objasnio kao „vraćanje poverenja stranih investitora u Srbiju“.
A zapravo, zadužili smo se ne samo za milijardu, nego i za kamatu zbog koje ćemo svake godine, u narednih deset, izdvajati 72,5 miliona evra, ili ukupno 725 miliona. Pri tom, zvanična statistika ubeležila je samo uvećanje duga od milijardu evra. Po toj metodologiji, od 2008. godine, kada smo bili dužni 8,7 milijardi, sada dugujemo 14,4 dok je ukupan spoljni dug, kada se tome dodaju i zaduženja privrede kod inostranih banaka, dostigao 24 milijarde. To je ono što Vlada priznaje. Ekonomisti, međutim, podsećaju da bi tome trebalo dodati i kamatu od ukupno 12 milijardi evra, pa ćemo do 2021. godine morati da vratimo zapravo 36 milijardi. A to je brojka koja već izaziva paniku.
Da je većina kredita koje smo izdobijali u proteklih nekoliko godina bila upotrebljena za investicije koje bi podigle privredu i zaposlenost, ne bi bilo baš toliko razloga za brigu. Ali, novac je otišao na krpljenje budžetskih rupa, privreda ni pored svih privatizacija i najavljenih investitora, nikako da dostigne ni polovinu obima koji smo imali pre više od 20 godina, a broj nezaposlenih nikako da se smanji. Potencijal države da vraća dugove gotovo da ne postoji, pa je to možda i odgovor na pitanje zbog čega vlast krije u kolikim smo problemima. Da se samo dobaci do izbora…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
