LDP je avangarda društva

Još 2012. godine u Deklaraciji „Preokret“, koju je podržalo 70 uglednih javnih ličnosti u Srbiji, LDP je istakla da je modernizacija jedini način za mobilizaciju unutrašnjeg demokratskog potencijala i iznela ocenu da državna politika nije iskoristila prednosti integracije u zapadnoevropske političke saveze, kao najoptimalniju razvojnu opciju. Vidljivo je da se za ubrzane promene u društvu sada zalaže i naša najpopularnija stranka. Ako je to već tako, postavlja se pitanje zašto avangardnost liberala na prošlim izborima nije bolje ocenjena i prihvaćena od strane birača.

Iako nihilizam nije bio izvorni princip delovanja LDP, ova partija je bila naterana da ga u minuloj kampanji prihvati. Naime, neposredno pred početak kampanje za prošle parlamentarne izbore, meni se svidela uloga LDP kao konstruktivne opozicije vladajućoj garnituri. Zalažući se za realistički pristup politici, LDP nije pristajala na kritiku vlasti po svaku cenu. Ako se dosadašnja Vlada zalagala za promene u privredi i javnoj upravi i ako je prihvatila proevropsku orijentaciju, valjda je čestito podržati vlast bar u onom delu kad ona sprovodi reformski kurs. Zbog ovakvog svog delovanja LDP i još neke druge partije, od strane takozvane „autentične“ opozicije zlonamerno su svrstane u „Vučićevu opoziciju“. Ovim etiketiranjem „prava“ opozicija je želela da učvrsti opozicioni blok, a u stvari, ona ga je samo unazadila. Rezultati izbora su to pokazali. Da sam bio u situaciji, pitao bih Bojana Pajtića, lidera DS – otkud njemu pravo da pred izbore, na sastanku opozicionih lidera zatraži od svih da stave potpis na izjavu da posle izbora neće stupati u bilo kakav savez sa vladajućom SNS. Pod pritiskom Pajtića i još nekih političara, LDP i Savez za bolju Srbiju, bili su prisiljeni da orkestrirano napadaju aktuelnu vlast po svaku cenu, iako je većina birača živela u uverenju da nekih dobrih pomaka u društvu ipak ima! Vreme je pokazalo da je opšti nihilizam opozicije prema vlasti bio gubitnička formula.

Pošto meni list Danas ne služi samo za jednokratno čitanje, već za dobijanje novih saznanja i logično povezivanje objavljenih izjava i članaka, u vašim novinama naišao sam na dva značajna nedavno objavljena teksta, koji dovode u sumnju mogućnost ostvarenja programa i ciljeva avangardne LDP ili bilo koje druge partije.

Nakon što je naveo procenu da će Srbija sa privrednim rastom od 2% dostići države EU za 133 godine, a sa rastom od 4% za 38 godina, dr Ivan Ahel je upozorio da realizacija radikalnog tranzicionog procesa zahteva dugo vreme i pametnu vlast, koju do sada nije imala Srbija. („Nastavak manipulativne tranzicije“, Danas 16. maj 2016).

Ana Dević, profesorka na Fatah univerzitetu u Istanbulu, u članku „Srbija uvezla rusku paradu“ (Danas 17. maj 2016), naglasila je da od našeg modernizma i „zlatnih godina“, kao strateškog cilja, neće biti ništa, ako i dalje budemo podlegali agresivnom nastojanju uvoza novotarija iz Rusije, kao što je bilo organizovanje 9-majskog „Besmrtnog puka“, koji je bio manifestacija banalnog nacionalizma, kojom prilikom je, pored ostalog, praktično zaboravljena ključna uloga jugoslovenskih partizana-komunista u pokretanju otpora fašizmu. Umesto modernosti nudi nam se konzervatizam.

Autor je politikolog iz Nove Varoši