Teroristički napadi u Briselu potvrdili su ono što se već znalo, svakako i pre masakra u Parizu novembra prošle godine – da Evropa više nije sigurno mesto, onakvo kakvo je uglavnom bilo od kraja Drugog svetskog rata, do kraha bipolarnog poretka. Na osnovu izjava belgijskih zvaničnika zaključuje se da napadi nisu bili ni neočekivani. Već se, naime, računalo sa mogućom osvetom džihadista zbog hapšenja u Briselu glavnog osumnjičenog za napade u Parizu, što je policiji pošlo za rukom četiri dana pre napada.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Spekulacije o tome da li se najnoviji čin terora mogao izbeći su jalove, kao i inače posle ovakvih napada. Zna se koji se odgovor može očekivati radi predupređivanja budućih neizbežnih tragedija – povećanje mera bezbednosti. Nema sumnje da će to biti opravdano, ali ne na dug rok. Osim što će sekuritizacija ogromnoj većini normalnih ljudi iskomplikovati život, ona ne može da reši problem terorizma. To je samo simptomatsko lečenje.
Govoreći sa neznatnim razlozima za optimizam, način da se terorizam obuzda jeste umirivanje žarišta na Bliskom istoku. U Siriji imamo na snazi primirje, koje tobože daje nadu, ali i džihadističke grupe koje apsolutno nisu poražene. Drugi način jeste pokušaj zajedničkog odgovora na problem terorizma unutar evropskih društava – u kojem bi ravnopravnu ulogu imali svi građani, bez obzira na poreklo i veroispovest. Ovakav poduhvat izgleda još iluzorniji, pošto se upućeni slažu da će posle Brisela još više ojačati ekstremisti širom Evrope, bili oni „populisti“, „konzervativci“ ili „neonacisti“.
Ali takozvano rešenje izbegličkog pitanja u režiji Evropske unije i Turske, a u kome satelitsku ulogu imaju i balkanske zemlje nečlanice EU, među kojima je i Srbija, pokazalo je i pristup evropskog političkog mejnstrima. Jedna od simbolički snažnih slika koje su se pojavile u vreme kada su valjda svi evropski mediji neurotično, iz stotinke u stotinku, pratili razvoj situacije u Briselu i prebrojavali žrtve, stigla je iz Idomenija. Nesrećni, zaboravljeni ljudi, koji prema rečima grčkog ministra unutrašnjih poslova žive kao u koncentracionom logoru Dahau, napisali su „izvinite zbog Brisela“. Kao da su oni krivi.
Budućnost Evrope je sve neizvesnija. Niko više ne može da predvidi na šta će taj projekat ličiti za koju godinu. Neki savetuju EU da se ugleda na bezbednosne mere Izraela. Takva perspektiva je možda izgledna.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
