Ličnost Danas:Veljko Kadijević

Pošto Ustav Rusije ne dopušta da se njeni državljani izručuju drugim državama, ovim ukazom hrvatska poternica za Kadijevićem postaje “irelevantna”. Kadijević spada u one stratege koji su smatrali da Tuđmanovoj državi treba slomiti kičmu u Vukovaru. To je bio njegov odgovor na kritike zašto se “zaglibilo u Slavoniji”, a nije se odmah “išlo na Zagreb”. Nalog za poternicu protiv Kadijevića Hrvatska je izdala zbog “zločina protiv civilnog stanovništva”. General je bio poslednji savezni sekretar (ministar) za narodnu odbranu od 1988. do 6. januara 1992, pa otuda i komandna odgovornost za ratne operacije u Hrvatskoj. Milošević ga je smenio bez reči zahvalnosti i „od toga momenta preuzeo apsolutnu komandu nad Armijom“, rekao je kasnije general.

Kadijević je rođen u Glavinji Donjoj kod Imotskog 1925. Od 1942. borio se u partizanima. Majka mu je bila Hrvatica, a otac Srbin. On se izjašnjavao kao Jugosloven. Kao jedan od osnivača ortodoksnog Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju, ideološki je ostao dosledan svom viđenju Saveza komunista Jugoslavije. Iako komunista, šezdesetih je završio američki koledž za komandante i generale. U predvečerje prvih višestranačkih izbora u Srbiji 1990. dao je sramni „nečujni“ intervju novinaru Miroslavu Lazanskom, preteći građanima Srbije ako budu glasali za opoziciju. (Intervju je nazvan nečujnim zato što je odgovore promuklog generala čitao spiker.) Nedavno je dao još jedan ekskluzivni intervju; ovoga puta u Moskvi novinarki RTS-a Oliveri Jovićević povodom svoje knjige “Kontraudar”. Negirao je svoju ratnu krivicu, ali i potvrdio da se nije šalio po pitanju srpske opozicije. “Kontraudar” je nastavak “Vojske bez države” (1993), u kojoj je dao svoje viđenje ratova u Sloveniji i Hrvatskoj.

Posle promena 2000. pronosile su se glasine da Kadijević živi na Floridi i da je savetnik vojne koalicije u Iraku. Danas se zna da je od 2001. u Rusiji, gde je 2005. dobio status izbeglice. Inače, do danas nije razjašnjena njegova tajna poseta Moskvi uoči raspada Jugoslavije, iza leđa premijera Ante Markovića. Tadašnji sovjetski ministar odbrane maršal Jazov mu je navodno dao podršku za vojni udar u Beogradu, ali tome se usprotivio Gorbačov. JNA se ipak upetljala u politiku i zbog toga doživela neslavni kraj.