Istraživanja javnog mnjenja u Srbiji su već odavno prestala da budu izvor informacija za građane i postale važno sredstvo manipulacije biračkim telom. Isto kao i mediji. U poslednjoj emisiji „Teška reč“ voditelj je servirao pitanje premijeru upravo o istraživanjima javnog mnjenja i njegovom rejtingu. Cilj premijera jeste da javnost poveruje da se ništa nije promenilo od izbora u martu 2014. godine, da je on i dalje jak i da jača, da su svi ostali slabi i da dodatno slabe, osim radikala. Na sreću, to nije tačno.
Kako da znamo da li je neko istraživanje realno ili ne? Odgovor leži u kvalitetu uzorka. Istraživanja se rade tako što se odabere 1.000 ili više građana Srbije (što više to bolje po kvalitet) koji imaju glasačko pravo i na osnovu njihovih odgovora se izvlači zaključak kako bi glasalo celo biračko telo. Tih 1000 + građana čine uzorak koji treba da reprezentuje celo biračko telo. To znači da bi uzorak trebalo da što više liči ne biračko telo: da ima istu polnu, starosnu, obrazovnu, geografsku (uključujući i ruralno/urbanu) strukturu. Čak i tada, statističari će vam reći, javlja se greška od oko plus/minus 3-4 odsto. Što više ljudi pitate, to je greška manja. Ovo važi za terenska istraživanja, odnosno direktne razgovore sa ljudima. Kod telefonskih i internet anketa greška je daleko veća.
Sva terenska istraživanja više manje poštuju ove navedene strukture uzorka. I ona nameštena i ona za koje nemamo razloga da verujemo da su nameštena. Statističari će vam reći da ona greška od 3-4 odsto važi samo ako niste zaboravili neku važnu strukturu uzorka, odnosno ako je, pored polne, starosne, obrazovne i geografske, prisutna još neka struktura uzorka, važna za izvlačenje zaključka.
A ta struktura je: *za koga ste glasali na prethodnim izborima*. I upravo tu se i razlikuju nameštena od nenameštenih „istraživanja“. Među glasačima pokreta „Dosta je bilo“, čak i među otvorenim simpatizerima, lako je napraviti uzorak od 1.000 ljudi koji će poštovati i polnu i starosnu i obrazovnu i geografsku strukturu celog biračkog tela. I taj i takav uzorak će vam na pitanje: Da li zemlja ide u pogrešnom pravcu dati odgovor DA, i na pitanje „Za koga ćete glasati na narednim izborima“ dati odgovor: za „Dosta je bilo“. 100 odsto. Na sreću, za SNS to ne važi.
Podrška pokretu „Dosta je bilo“ je danas između četiri i pet odsto. Duplirali smo podršku od prethodnih izbora. Na izborima u martu 2014. godine osvojili 2,1 odsto, odnosno 75.000 glasova. U Vojvodini 2,4 odsto. U Beogradu u Starom gradu 7,5 odsto, na Vračaru 7,2 odsto, na Savskom vencu 6,5 odsto, u Novom Beogradu 5,5 odsto, u Novom Sadu 5,3 odsto, u centru Niša 4,8 odsto.
Naša današnja podrška i u Vojvodini i u Beogradu je iznad cenzusa. U ostalim delovima Srbije u proseku oko 3 odsto. Gotovo da nemamo birače sa osnovnom školom ili manje, oko 15 odsto građana sa višim ili visokim obrazovanjem glasa za naš pokret i tu smo drugi iza SNS-a. Na svakih pet urbanih glasača imamo jednog ruralnog. Interesantno je da je u Vojvodini to mnogo povoljnije: na svaka tri urbana glasača imamo dva ruralna. U Vojvodini razbijamo medijski mrak na terenu, na pijacama, vašarima, na štandovima. U Beogradu preko interneta. U ostalim delovima Srbije slabije.
Apelujem na sve medije koji objavljuju istraživanja javnog mnjenja da obavezno objave i odgovor na pitanje: „za koga ste glasali na prethodnim izborima“. Bez tog odgovora ankete su besmislene. Na primer, u najnovijoj anketi NSPM, u uzorku ima svega 0,7 odsto ljudi koji su glasali za „Dosta je bilo“ na prethodnim izborima, dakle tri puta manje nego što ih zaista ima. Kad njih 2,3 odsto sada kaže da će glasati za nas na narednim, to znači da smo tri puta porasli od prethodnih izbora.
*Autor je predsednik pokreta „Dosta je bilo“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
