Miran dan i bezbednost na poček

Jer, zabrana Parade ponosa ni za dlaku nije smanjila bezbednosne pretnje i rizike na osnovu kojih su izvršene tzv. bezbednosne procene. U stvari, bezbednosne pretnje i rizici samo se još više povećavaju, budući da zabrana ne utiče na one koji ih izazivaju ili one koji izazivače-izvršioce usmeravaju i podržavaju; budući da se za eventualne druge radnje koje država prema njima preduzima ne zna.

Država je samo odložila obavezu koja je i dalje čeka. Slično građanima u Srbiji, koji kako-tako preživljavaju s čekovima na poček. Ali poček u politici, odlaganje obaveza da se čini ono što se činiti mora, prolongiranje stvarnog suočavanja i uklanjanja izvora pretnji koje ugrožavaju bezbednost ne samo što nije dobro već najčešće i loše završava. A Srbija, zapravo, ove jeseni plaća kamatu dvogodišnjeg počeka i odlaganja posla na koje se odlučio ili ih je tolerisao nekadašnji šef Saveta za nacionalnu bezbednost Boris Tadić – pa je zato njegova ovogodišnja podrška Paradi ponosa prevashodno jedan diskutabilni ressentiment. Šta će učiniti novi u tom savetu – tek ima da se vidi. Već ima najava da će ta kamata biti još veća. I spoljašnja, koja će stići od EU, a posebno unutrašnja. Sve više se naduvava balon političkog licemerja i pretvornosti u podrškama nastavku europskog puta Srbije. I sve su vidljivije reinkarnacije političkih opasnosti za koje smo mislili da su nemoguće, poput ždanovljevske teorije odraza umetnosti ili uvođenja u delatnu politiku činioca pravoslavnih vernika kao dominantne većine.

Kad naduvani balon političkog licemerja i pretvornosti bude puko, a jednom pući mora, ili kad pritisak u srpskom loncu unutrašnje političke alhemije i nepodnošljivosti eksplodira, tada će postati jasno, strahovati možda i kasno, da su i ovog oktobra bila u pitanju ljudska i individualna bezbednosna prava ne jedne manjinske populacije već svih nas, kao što je još od prvih sukoba i podela oko Parade ponosa bilo jasno da su oni u osnovi višestruko i prevashodno političko-ideološki par execelance.

Kako god, nije lako biti u državi i živeti sa državom koja u velikoj meri zavisi od političke volje, bez obzira da li se ona manifestuje kao lenja, inadžijska ili zloćudna.

Autor je direktor Foruma za bezbednost i demokratiju