Erlangenski rukopis je nastao u Beogradu, u vreme austrijske vladavine, oko 1720. godine. Kako je stigao do Erlangena duga je i tajnovita priča. Profesor Gerhard Gezeman (Gesemann) posle pregleda rukopisa piše: „… pisarev rukopis (a isto tako i hartija i mastilo) jednak je i tečan od početka do kraja, pa se mora verovati da je on radio bez velikih prekida.

A sem toga, navedene pesme vrlo su sveže po dobro očuvanom sadržaju, po geografskim i ličnim pojedinostima, kao i po duhu i tonu, te su verovatno beležene ubrzo posle samih događaja.“ Prema proceni Gezemana, pesme su bile beležene negde po Srbiji, Sremu, Bosni, Slavoniji, kazivali su ih narodni pevači, pa su zatim te zabeleške, koncepti donete u Beograd da ih kaligrafski pisar ispiše kao umetničko delo na tabaku papira. Vreme zapisivanja je posle 1716, a pre 1733. Stil kaligrafskog inicijala ukazuje na najverovatniju godinu – 1720.

Stefan

Ko je beležio pesme?

Nenad

Tek to je velika misterija. Neki nepoznati zapisivač. Sumnja se osnovano da je Nemac. Sigurno da je poznavao srpski-narodni jezik, čim je beležio pesme, ali ih je beležio sa tolikim greškama da je očito da je stranac. Skoro u svakom stihu je nešto pogrešno zabeležio. Ponavljaju se greške u zapisivanju glasova, tako da je jasno da nisu omaške, već način govora zapisivača, a taj govor je tipičan za Nemca koji pokušava da priča srpski. Recimo, u Erlangenskom rukopisu su ovo česte greške: Arampaša (arambaša), nojsi (njojzi), tivno (divno), pustoan (buzdovan), jaže (jaše), kobiler (kopile), žalu (šalu), brade (brate)…

Stefan

Bio je znači Nemac. Ali kada tačnije pogledam izgovor, mogao bi biti i Frankonac. Za Frankonce je tipično da brkaju meke i tvrde suglasnike b (p), d (t), g (k), z (s), kao što smo u primerima videli. To bi moglo da objasni kako je nastala veza sa Frankonijom i kako je pismo dospelo u Erlangen, u grad Frankonije.

Nenad

ožemo, dalje spekulisati. Mada su filolozi otkrili jedan drugi trag. Evo dela o prepisivaču: „Lingvista Radosav Medenica sumnja da bi prepisivač mogao biti Nemac iz južnog dela nemačkog područja, po svoj prilici Austrijanac, i to iz onog dela južnog jezičkog područja gde se nema osećaja za razlikovanje zvučnih i bezvučnih suglasnika srpskog jezika.“

Stefan

To je moguće, ali ne objašnjava blizinu gradu Erlangenu.

Nenad

Istoričar Dušan Popović se smelo upušta u pogađanje misteriozne ličnosti zapisivača. On utvrđuje da je u pitanju Johan Guršica, „ilirski“ tumač, koji je pouzdano znao i srpski i nemački. U austrijskom Beogradu je živeo punih osamnaest godina. Guršica je svakodnevno dolazio u dodir sa Srbima i mogao je od njih čuti neke od pesama koje su sastavljane povodom istorijskih događaja, ili svakodnevne pošalice.

Stefan

Čudno, čudna priča. A zašto se zove Erlangenski?

Nenad

Zato što je nađen u Univerzitetskoj biblioteci u Erlangenu. Tvom Erlangenu. Bibliotečka notica beleži samo to da je nepoznati darodavac poklonio ovaj rukopis biblioteci. Datum poklona je naknadno određen na neku godinu pre ili kasnije 1880. Ko je mogao da pokloni rukopis star sto šezdeset godina, velike vrednosti, ne može ni da se pretpostavi. Zašto baš Erlangenskoj biblioteci – i to je misterija.

Stefan

Šta se nalazi u rukopisu?

Nenad

Dvesta trinaest lirskih i epskih pesama na srpskom jeziku. Narodnih, usmenih pesama. Izvorno pesme nisu imale nazive, tek su im istraživači dali naslove po temi kojom se bave. Ukupno 11000 stihova. Evo da pročitam neke naslove. Preudaja lepe 'Asanaginice, Hvalila se žuta dunja na moru, Trebeviću, visoka planino, Rasla jabuka sred Carigradaé Mara Budimkinja i ban Petar, Ljubavni jadi Kuča Ajmanića, Starina Novak ne hte da obljubi svoju posestrimu, Nevjera ljube Kraljevića Marka, Tucak Manojlo beži iz sužanjstva, Bogdan prodaje ljubu da bi podmirio dugove, Sestra vojvode Janka žrtvuje za njega svoga sina, Vila zavadi braću, Četu vodi kalauz djevojka, Četa loži crkvene stvari da bi se ogrejala, Grujica pogubi brata Tatomira ali se i sam ubije…

Stefan

ožeš da pročitaš neku pesmu. Znaš glagoljicu.

Nenad

Objavljene su na ćirilici, i po novom pravopisu, tako da su razumljive savremenom čitaocu. Izabrao sam jednu koja će se uklopiti u našu temu. Ali sam prethodno hteo da kažem nešto o značaju Erlangenskog rukopisa. Nastao je čitavih sto godina pre prvih knjiga Vuka Stefanovića Karadžića. Rukopis je sačuvao mnoge pesme koje bi bile izgubljene do Vukova doba. Neke od ovih najranije zapisanih pesama srećemo stoleće kasnije, u Vukovim pesmaricama, kao razrađene motive i čitave epske ili lirske poeme, što je trag istraživačima koji bi se izbrisao da nije na vreme zapisan.

Stefan

eni je važno što je te pesme zabeležio jedan Nemac.

Nenad

Verovatno je to velika mana ovom zborniku, jer to što je neki Nemac sto godina pre Vuka zapisao srpske narodne pesme i ostavio ih pokolenjima ne uklapa se u predstavu o narodnim umotvorinama koje može da zapiše samo ruka „našeg čoveka“ dok je stranac neprijatelj. Ja tako objašnjavam skrajnutost Erlangenskog rukopisa iz kulturne javnosti Srbije.

Stefan

To je zabranjen rukopis?

Nenad

Nije zabranjen, ali je skrajnut, poznat je samo užem krugu naučnika koji se bave temom narodne književnosti. Prvo izdanje je objavljeno 1925. godine, izdavač Srpska akademija nauka, pod nazivom Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesama. Knjiga je štampana u Sremskim Karlovcima u srpskoj manastirskoj štampariji, tada je to bila jedina štamparija koja je imala glagoljska olovna slova. U ovom izdanju nisu objavljene sve pesme koje se nalaze na originalnim tablama. Izbačene su nekolike takozvane mrsne pesme.

Stefan

rsne pesme?

Nenad

To je izraz za erotske pošalice. Crkva nije htela da štampa erotiku, da se amorove strele ne podvuku pod mantiju. Te pesme su bezazlene i duhovite, ko zna da li su istinite, možda je narodni pevač ustihovao ono što se po narodu pričalo. U svakom slučaju dobro sam se nasmejao čitajući ih.

Stefan

Gde si ih čitao kad nisu štampane?

Nenad

Dobio sam knjigu iz 1987. godine, štampanu u Nikšiću, izdavač Univerzitetska riječ, naslovljena je Erlangenski rukopis. U ovom crnogorskom izdanju su sve pesme koje se nalaze u originalnom rukopisu. Od tada nije bilo novih izdanja.

Stefan

eni još uvek nije jasno zašto bi tako vredan zbornik narodnih pesama bio guran u stranu.

Nenad

Tražim i ja objašnjenje… Nemac koji se brine o čuvanju srpske usmene poezije nije priča koja se uklapa u model ovdašnjeg narodnjaštva. Šta će da rade sa onim što im se ne uklapa u crno-belu teoriju, o zlim tuđinima i domaćim patriotama? Šta drugo nego da ono što se ne uklapa u vladajuće mišljenje gurnu pod ćilim. Potrude se da ga nema na videlu.

Stefan

Stvarno si me zainteresovao, pričaš mi tako kao da svakog trenutka očekujem da mi kažeš: Skrivena kamera!

Nenad

Ha, ha, Stefane, ludostima se nadaj, vrlini se obraduj kao kiši u pustinji. Mi razgovaramo o sklonjenim stvarima, čitav naš ovaj planinski razgovor je o nečemu o čemu se inače mnogo ne govori, mi smo skoro na ivici takozvane „kulturne korektnosti“.

Stefan

i samo razmišljamo o nekim stvarima vezanim za Dunav, u našim životima, u istoriji.

Nenad

i sedimo na dnu bureta i lupkamo morzeovu azbuku, pa ko čuje čuje, i ko razume razumeo je. Čekaj, tražim jednu pesmu, koju sam spremio da ti pročitam.Uklapa se u našu temu. O Dunavu je, simbolična je i jaka, vredno sačinjenije.

Stefan

Pre nego što počneš, objasni mi zašto si pravio onoliki uvod o nekoj mistici našeg susreta.

Nenad

Ovaj rukopis je važan za naš razgovor jer se nekako obreo u Erlangenu, a da niko ne zna kako ni otkuda, ni ko ga je doneo. Ali je u tvom mestu, u kojem ti živiš. Rukopis je vezan za našu temu, jer je njegov autor Nemac, prvi sakupljač srpskih narodnih pesama. Da li ti znaš da je u novije vreme, osamdesetih godina, kad su počele da se pevaju te takozvane srpske budilice, patriotske pesme, po kafanama se pevalo: „Oj, Srbine, šta bi hteo više, da ti Švaba ćirilicu piše!“ A evo tog Švabe u Erlangenskom rukopisu, koji ne da piše ćirilicu nego glagoljicu.

Stefan

Nisam ni znao kakva se srpska vrednost krije u mom gradu.

Nenad

Našao sam. Evo te pesme o Dunavu kaligrafisane 1720. godine

„Dunav se je Savom oženio,

Tamiša je kumom okumio,

a Moriša ostarosvatio,

odeveri Drinu ladnu vodu.

Sve je vode na veselje zvao,

na veselje Savi, na brijegu,

potočiće kićene svatove.

Kad su stali veselja činiti,

sve su vode na veselje došle,

na veselje Savi na brijegu,

alž ne dođe Drina ručni djever.

Rasrdi se Sava mila snaa.

Knjigu piše Sava mila snaa,

te pošalje Drini ručnome djeveru:

„Drino vodo, moj ručni djevere,

Zaštž mi ne hte' na veselje doći?“

Knjigu piše Drina, ručni djever,

te je šilje Savi miloj snaji:

„Ne srdi se, moja mila snao,

evo ide letnji Đurđev danak,

nabrati će u cžvjeća svakojaka,

i doći će vojske svakojake,

ovdi će se udariti vojske,

popadaće sve junačke ruke

i na ruki zlaćeni prsteni.

Poslaću ti i prsten i vjenac.

Ili nosim sve junačke ruke,

i junačke samurli kalpake,

a ti valjaš drvlje i kamenje,

te ti možeš u svaki put poći.

A ja ne mogu svaki put doći,

U svaki put tu nema junaka.“

Kad je došo ljetnji Đurđev danak,

Ondi su se vojske udarile.

I ponela Drina ladna voda,

Ponela je sve junačke ruke,

I na ruke zlaćane prstene,

I junačke samurli kalpake.

Skočila je Drina ladna voda,

Te nabrala cvžjeća svakojaka,

Izvila je snai Savi vž jenac,

Te poslala Savi miloj snai.“

Stefan

Ovo je narodna beogradska pesma. Potresna je. A koje pesme su izbačene u Akademijinom izdanju?

Nenad

To je mrsna rukovet. Evo ih. Naslovi jasno upućuju na sadržaj: Devojka i kaluđer, Kaluđerica čedo rodila, Gaće Mitre Daskalove, Vladika i mlada emirka.

Stefan

Kada se vratim u Erlangen, prva stvar će mi biti da odem u Univerzitetsku biblioteku.

Nenad

Traži da ti daju snimak jedne strane rukopisa da ga prikažemo u ovom poglavlju.

Stefan

U redu.

Nenad

Pročitaću jednu zabranjenu pesmu.

Evo, recimo ovu:

Kaluđerica ćeliju mela,

ćeliju mela, čedo rodila.

Udarila ga niz desni obraz:

„Kazuj se, čedo, tko ti je mati?

Tko ti je mati, tko l'ti otac?“

Progovorilo to muško čedo:

„Ti si mi, kala, rođena majka,

a otac mi je devet popovah,

devet popovah, deset đakovah

i protopope iz preko plota,

i dva putnika iza Rudnika,

i još dva gosta ispreko mosta.“

Ne žeži sv'jeće, ne čini v'jeće.

Rodi se d'jete u prve p'jetle.

Iguman huče, a povoj suče,

družinu pita: „Od koliko ću kita?“

„Nosi ga k vragu, od toli ti drago.“

Klisara kiti, u Irig hiti

da kadiju miti.

Stefan

Pošalica, kao kod Bokača.