O lepi, o drago, o silni vođo

Nažalost, ma koliko ta „silna ljubav“ prijala AV-u kao najvećem srpskom „patriJoti“ svih vremena, nema te magične sile koja bi iz novog miljenika naroda, isijavala moć da uredi državu i organizuje anomično društvo. „Gladni narod“ izgleda veruje da će AV, poput Isusa Hrista, napuniti Đerdapsko jezero ribom i pretvoriti dunavsku vodu u vino. Običan svet koji jedva sastavlja kraj sa krajem, opija se silnim obećanjima vođe, zaboravljajući ili ne znajući da nam je odavno Radoje Domanović ostavio poruku: „Vođa je slep“.

„Hoću Srbiju kao lidera na Balkanu. Hoću Srbiju sa najrazvijenijom privredom i infrastrukturom, sa najvećim platama i penzijama“ – huktao je iz sve snage AV u kampanji. Takva obećanja u svesti nepismenih stvaraju privid prestiža i moći. Premijer AV nije ćud neke slučajne istorijske konstelacije, niti plod  sopstvenih vanserijskih sposobnosti.

AV je najbolji proizvod svih nereformisanih službi tzv. bezbednosti čiji koordinator ne prestaje da bude, uprkos zakonima i silnim premijerskim obavezama. Te službe su „komunističkoj“ Srbiji dozvolile da uvede višestranački sistem tek kada su osmislile plan kako da obesmisle politiku i vladaju narodom do sudnjeg dana. Formula je jasna: tražili ste višepartijski sistem? Imaćete ne samo to nego i toliko politike, da vam se smuči. Jer tamo gde je sve politika, prave politike i života nema, odnosno sve je politika bez politike. Tabloidni mediji su sredstvo kojim se ta formula realizuje, u njima je vođino najače oružje, najveća snaga i moć. Srbija se guši u tabloidnom glibu primitivizma, neznanja i nesposobnosti. Sve će ti, tako medijski opčinjen, omađijan i prepariran narod oprostiti, i da ga varaš i pljačkaš, i da ga gledaš u oči i lažeš, samo ti istinu neće oprostiti niti u istinu poverovati. Jer istina je mnogo ružna.

Za tu ružnu istinu AV optužuje prošlu vlast, ali statistika je neumoljiva. Srbija je za vreme svih mandata AV-a postala najsiromašnija, najnerazvijenija i najzaduženija zemlja u Evropi.

U prosveti i školstvu su „zvona i praporci“ daleko ispred knjiga, da nove tehnologije i ne pominjemo. Kultura se uzdigla do predstave o „najvećem Srbinu“ iz Rimske imperije, caru Konstantinu Velikom (skoro kao AV). Zdravstvo je na nivou Valjevske bolnice iz 1915. Partijsko-birokratska hidra, progutaće uskoro i sport, koji je zahvaljujući porodičnim manufakturama i minulom radu velikih stručnjaka postao naša najuspešnija oblast društvenog života. Uništeni fudbal to i potvrđuje.

Uprkos takvom stanju ili baš zbog toga, Srbija je u izbornom danu, kada je i nebo plakalo nad njenom sudbinom, nedvosmisleno poručila AV-u: „O lepi, o dragi, o silni vođo…“

Autor je novinar i sportski komentator