Site name

REAGOVANJE Povodom novog pokušaja da se nađu rešenja za problem stambenih kredita u švajcarskim francima i za nenaplative plasmane

Oboriti valutnu klauzulu

U suštini treba oboriti valutnu klauzulu u potpunosti, jer se prilikom odobravanja bilo kog kredita radi o novoemitovanim dinarima koji do tada nisu postojali u finansijskom sistemu, te nema nijednog opravdanog razloga da se oni indeksiranju valutom

Na šta potrošiti najavljeno povećanje penzija ili plata od nekoliko stotina ili hiljadu dinara? Mršte se, verovatno, usled velike mogućnosti izbora. Da li dobijenim sredstvima platiti: zaostale račune, ratu kredita ili minus na kartici, obradovati frižider ili otići kod zubara? Kako građani, tako se isto i naš ministar finansija Vujović našao u trilemi ili nekoj većoj dilemi.

Piše: Milorad Ilić

23. novembar 2015. 11:00

Kako da izvrši nalog premijera i da pomogne onim "neodgovornim" građanima koji su, gle čuda, izabrali povoljniju, da ne kažem i jedinu moguću, opciju zaduživanja u švajcarskim francima na koju su ih, opet gle čuda, bankari, oslobođeni bilo kakve kontrole od strane NBS, mamili ili pecali nižim kamatnim maržama koje su posle dizali nebu pod oblake. Veliki su njegovi problemi. Niti je zakuvao tu čorbu, niti misli da ta čorba treba da se popravlja - zašto se mešati u "korektno" zaključene ugovorne odnose? Međutim, dobio je nalog - treba pomoći najugroženije. Ali, nije baš korektno smatrati ugroženim one koji su se odlučili da kupuju, ništa manje nego, stan. Mada, još je manje korektno baviti se bankama koje imaju nenaplative plasmane, koji su posledica monumentalne pljačke klijenata od strane banka sprovedene zato što NBS nije i ne radi svoj posao, pa su bankari radili šta su hteli.

Prošao je i taj, za predloge rešavanja problema zaduženih u švajcarcima zadati, petnaesti dan. Bogami... proći će i trideseti. Kažu, po jednom predlogu omogućiće da se otpisuje 20 odsto glavnica svake godine za one najugroženije koji redovno izmiruju bar 80 odsto svojih mesečnih obaveza. Kao i uvek, u srpskoj administraciji bavićemo se nepotrebnom matematikom, a ne suštinom. Doteraćemo ratu kredita u švajcarcima da ona, gledano u evrima, bude 10 odsto niža - koliko je ona u proseku i povećana u evrima od momenta odobravanja do današnjih dana. I to je to. Ko će tu razliku da pokrije? Koliko će biti narušena ustavna načela o jednakosti građana? Zakoni? I drugi propisi?....

A moglo je bolje, što kaže ona pesma od "Bijelog dugmeta". Mogli su da prihvate predlog udruženja "Efektiva" i da konvertuju kredite u evre, po kursu na dan odobravanja, i da se na taj način bar ne naruši ravnopravnost građana, a i banke (ili budžet) ne bi tako loše prošle. Ili još bolje, mogli su da idu ka suštini stvari i da obore valutnu klauzulu - u potpunosti. Zašto? Zato što se prilikom odobravanja bilo kog kredita (nezavisno od korisnika, namene ili valute u kojoj je odobren) radi o novoemitovanim dinarima koji do tada nisu postojali u finansijskom sistemu, te nema nijednog opravdanog razloga da se oni indeksiranju bilo kojom valutom ili stopom rasta inflacije. Zašto indeksirati ili štititi nešto što se "pojavilo iz vazduha", kao čista računovodstvena operacija? Možda se opravdanim razlogom smatra enormni profit bankarskog sektora, ali to se kažnjava po zakonu, jer prihodi koje banke ostvaruju po emitovanim kreditima po raznim osnovama (i skrivenim nazivima) uveliko prevazilaze iskazane kamatne stope (što bi trebalo da predstavlja zaradu banke).

Naime, ukoliko se pogledaju bilansi bankarskog sektora, na sajtovima NBS ili APR-a, jasno se vidi da razloga za navedenu indeksaciju nije bilo i da je (posebno u vremenu kada je kurs stranih valuta živahan pa raste) više od polovine prihoda bankarskog sektora posledica indeksacije kredita, tj. prihoda koji su nastali kreiranjem novoemitovanih dinara - primarne emisije, koja se u izvedbi poslovnih banaka zove sekundarna emisija dinara.

Gospodine ministre Vujoviću, ako hoćete da rešite problem sa kreditima u švajcarskim francima, nemojte ih odvajati od kredita u evrima, nego ih sve deindeksirajte u dinare na dan odobravanja kredita (i to samo građanima). Zamolite NBS da konačno počne da radi svoj posao i da zabrani dalju indeksaciju na sve kredite, bilo koje vrste i date bilo kome - naravno ukoliko u pasivi nije došlo do dodatnog rasta deviznih depozita ili rasta inozaduženosti poslovnih banaka. Na ovaj način će se stvari vratiti u zakonske okvire, svi građani će biti ravnopravni pred zakonom i dovoljno moćni da blagovremeno vraćaju kredite. Neće biti onih najugroženijih, ni onih manje ugroženih, a ni samo ugroženih.

Pored toga, nemojte pomagati bankama oko nenaplativih kredita - oni su iste već rashodovali u svojim bilansima. Rezervisanja koja se vide u pasivi banaka (ako ste zaboravili u pasivi su izvori, a ne sredstva banaka) ne predstavljaju nikakva realna sredstva nego stavku koja je nastala kao posledica otpisa (klasifikacije aktive - plasmana) banaka. Uzrok nenaplativih kredita je u visokim zaradama bankarskog sektora. Nema nijednog razloga da se Vi bavite nenaplativim kreditima jer su oni već rashodovani. Poslovne banke imaju mnogo opcija da to reše, sa manjim ili većim smanjivanjem bilansne sume. Što bi rekao naš narod: Kako došlo... tako ošlo. Računovodstvenom operacijom se bilansna suma povećala prilikom emitovanja kredita... računovodstvenom operacijom se bilansna suma smanjila otpisom kredita (storniranjem dela kredita u aktivi i rezervisanja u pasivi).

Na kraju, da se vratimo na naše građane i rešavanje njihovih trilema ili mnogo većih dilema. Uzmite sami, bez statističkih izveštaja, i izračunajte koliko je prosečnoj srpskoj porodici potrebno za mesečne troškove (tri obroka, režije, higijena, prosveta, zdravstvo, transportne usluge, garderoba, socijalni troškovi...), i to bez plaćanja rate kredita ili kirije za stan. Verujte, iznenadićete se koliko je onih najugroženijih. Nažalost, neće biti onih koje su samo ugroženi. I prenesite to premijeru i svojim kolegama ministrima. I bavite se time. To je suština i tu ćete naći rešenje za sve probleme srpske ekonomije, a samim tim i javne finansije. Nema tih rešenja u pregovorima sa MMF-om ili bilo kim drugim.

*Autor je ekonomista i nekadašnji direktor u bankarskom sektoru

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.