Odraz pobedničke većine

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Osnovna premisa demokratskog uređenja jeste da su građani uključeni u proces odlučivanja o pitanjima od opšteg značaja preko izabranih predstavnika, koji su dužni da u organima vlasti zastupaju i štite javni interes i neposredno su odgovorni za smer i rezultate javne politike. Javni interes predstavlja svrhu za koju oni koji savesno vrše vlast veruju da je najpodesnija za opšte blagostanje društva. Javni interes građani definišu podrškom programima pojedinih političkih stranaka na izborima, pa je on zapravo posredan odraz interesa pobedničke većine. Izabrana vlada dužna je da se prevashodno stara o javnom interesu, dok joj javne službe pomažu u oblikovanju programa u različitim oblastima javne politike i izvršavaju njene odluke u okviru dodeljenih nadležnosti.

Obaveza organa vlasti je da deluju u skladu sa demokratski artikulisanim javnim interesom i da ga štite, jer građani izmirenjem poreskih dažbina iz sopstvenih prihoda finansiraju rad javnih službi. Korupcija po definiciji predstavlja narušavanje javnog interesa, jer podrazumeva nezakonito sticanje privatne koristi pojedinaca ili manjine na račun većine građana. Prisustvo korupcije u radu državnih funkcionera i službenika sužava mogućnost građana da uživaju ustavom i zakonima zajemčena prava i da korišćenjem javnih usluga rešavaju svakodnevne životne probleme. Na taj način postepeno iščezava neposredna veza građana i izabrane vlasti i obavljanje javnih poslova postaje privilegija moćnika.

Odbrana privilegija stečenih pobedom na izborima na što duži rok pretpostavlja efikasnu kontrolu vladajućih političkih snaga nad svim granama vlasti, posebno nad izvršnom. Formalno uspostavljanje demokratskih institucija donošenjem modernih ustava i zakona samo po sebi nije dovoljno da se građani uživanjem političkih prava ravnopravno uključe u vođenje javnih poslova.

Ustavne garancije građanskih prava čine formalan element demokratskog poretka. Formalna prava da se odlučuje o sudbini države nisu dovoljna, jer postaju efektivna samo ukoliko ih vladajuća elita poštuje u praktičnom delovanju. Utoliko postojanje efektivnih demokratskih institucija pretpostavlja da građani prihvataju sistem političkih vrednosti koji počiva na osećanju potrebe za aktivnim učešćem u odlučivanju o javnim poslovima, za izražavanjem nezadovoljstva vladajućom politikom kroz javne proteste i na sposobnosti artikulacije individualnih i kolektivnih interesa u vidu organizovanog grupnog delovanja.

Opisan sistem vrednosti u teoriji se naziva demokratskim ili participativnim tipom političke kulture. Pojam političke kulture obuhvata deo opšte kulture jednog društva koji sadrži vrednosti, uverenja, stavove, simbole, sklonosti i obrasce ponašanja u odnosu na opšte uslove zajedničkog života, kao i na izbor pravaca i ciljeva ukupnog društvenog razvoja. Kada politička kultura jednog naroda za najviše vrednosti uzima umerenost, tolerantnost, uljudnost, odgovornost, znanje, racionalnost, efikasnost i participaciju može se reći da postoji potencijal za razvoj demokratskog procesa u javnom životu. Zbog toga je demokratska politička kultura preduslov efektivnih demokratskih institucija.

*Autorka je istraživačica, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja i Srpsko udruženje za filozofsku praksu