Ožiljci od Tadića

Prema Ješićevoj ličnoj proceni, ako proevropski blok nastupi u dve kolone, jedna se mora zvati DS, i to samo tako, bez ikakvih drugih dodataka i imena. Ta procena nije neočekivana. U martu 2014. su demokrate predvođene Draganom Đilasom izašle u obliku koalicije „Sa DS za demokratsku Srbiju“ i osvojile 6,4 odsto glasova, dok su, recimo, na pojedinim lokalnim izborima u Vojvodini sa listom „DS-Bojan Pajtić“ dobijale 18,5 odsto.

„Šlepovanje“ malih „kombi stranaka“ na listu DS uvek je u delu javnosti smatrano promašenom strategijom. I to bez obzira na važnost prikupljanja sve moguće raspoložive podrške, posebno u lokalnim sredinama, i nasuprot tezi da brojnost koalicije, pojačava demokratski legitimitet. Ali, kako se rejting DS u međuvremenu smanjio, sada je već pitanje ko je u dogovorima o proevropskom bloku mala, a ko malo veća stranka.

Sa druge strane, vladajuća SNS, u nekim svojim segmentima ponaša se isto kao i Demokratska stranka iz vremena svog političkog vrhunca. Uprkos svim kritikama okupljanja opozicije, uprkos stavu serviranom kroz provladine medije kako „stari DOS“ radi na destabilizaciji i haosu, kako oni sami sa sobom ne mogu da se dogovore, i slično, naprednjaci su posegli takođe za javnim koalicionim dogovorom.

I kao glavni politički događaj ovog vikenda promovisali su razgovore o jednom predizbornom savezu svoje jake i masovne, i jedne partije vrlo vešte da udomi svoj koalicioni potencijal. A lider SNS Aleksandar Vučić objavljujući da će SDPS Rasima LJajića ići na listi naprednjaka, nije sasvim negirao ni da se na toj listi ovoga puta neće naći SPO Vuka Draškovića i PSS Bogoljuba Karića. To što je Vučić rekao da sa Draškovićem i Karićem nije bilo razgovora, ne znači da ih možda nekim političkim slučajem neće ni biti. Isto kao što i Ješićeva teza o ožiljcima, ne odbacuje mogućnost da Pajtić i Tadić naprave neki savez. Mada u prvom slučaju nije jasna interesna akrobatika koja bi dovela do toga da SNS povuče na svojoj listi pomenutoj dvojicu, tako ni u drugom nije isključeno da se konstatuje da su ožiljci dovoljno srasli. I da će uprkos njima lice novog proevropskog bloka biti dovoljno lepo i privlačno biračima.