Novinar i pisac Ante Tomić napadnut je u četvrtak uveče u Splitu nakon završetka programa Festivala pričanja priča „Pričigin“. Dve osobe napale su ga uz povike da je „govno jugoslavensko“ i ukrali šešir, a šakom u glavu udaren je čovek koji je stao u Tomićevu obranu. Napadači su zamalo ušli i u konflikt sa fotografom Feđom Klarićem, zbog čijih fotografija su ubrzo i pronađeni. Ipak, da je pravi vinovnik incidenta, kako piše Tomićev kolega Jurica Pavičić, „društvena klima koja je od 2014. kreirana u Hrvatskoj“, pokazuje i objava hrvatskog Ministarstva kulture da „osuđuju fizičko nasilje i napad na svakog građanina“, ali da „ovaj slučaj ujedno podseća na važnost odgovornosti za javno izgovorenu i/ili pisanu reč“. Ukratko, iako osuđuju napad na svakog građanina, ipak aludiraju na to da je Tomić, kao i Oliver Frljić nedavno, sam kriv za napad jer ne pazi šta piše.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
„Što mislite zašto je Ante Tomić prvi na mnogim lokalnim nacionalističkim listama za budući odstrel, koje danas kruže webom? Zato jer zna taj svijet, dolazi iz njega i kao takvom mu se smije. Od tog smijeha oni se jednostavno ne znaju braniti“, rekao je svojevremeno reditelj Rajko Grlić, koji je na filmsko platno preneo nekoliko Tomićevih knjiga („Karaula“, „Neka ostane među nama“ i trenutno u razvoju „Ustav Republike Hrvatske“).
Inače, ovo je drugi put da je pisac napadnut u gradu u kome živi. U februaru 2014. godine pisca je policiji još uvek nepoznat počinilac na splitskoj Pjaci zalio kantom fekalija.
Rođen je 1970. u Splitu. Studije filozofije i sociologije završio je na Filozofskom fakultetu u Zadru. Iako je jedan od najčitanijih hrvatskih pisaca, po čijim knjigama se snimaju filmovi i rade predstave, kolumnista Jutarnjeg lista i još ponekog medija u regionu, ne odustaje od novinarskog rada, ne zato što se ne može živeti od književnosti, već zato što taj posao voli. Za svoj rad nagrađen je priznanjem Hrvatskog novinarskog društva „Marija Jurić Zagorka“ za najbolju reportažu i najbolju kolumnu.
„Razlika u pisanju knjiga i pisanju za novine je ista kao razlika između benda koji svira po klubovima i benda koji svira na stadionu. Meni se sviđa i klupska i stadionska atmosfera“, smatra autor knjiga „Čudo u Poskokovoj Dragi“ i „Punoglavci“. Kako kaže, za njega je književnost, pre svega, „nešto za posle ručka na kauču“, te da je prvi uslov koji štivo mora ispuniti to da ne sme biti dosadno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
