Kao i svakog međunarodnog dana nečega ili nekoga, kada se o tome nečemu ili nekome priča samo taj jedan dan u godini, a ostalih prilično zanemaruje, tako je u utorak svetska, te i srpska pažnja bila posvećena ženama. Iako Srbija nije ni najgora, a ni najbolja u ostvarivanju ženskih prava, današnja slika položaja žena u našoj zemlji je devastirajuća i razočaravajuća.
Zašto? Zato što je taj „bolji“ položaj o kome pričaju, prvenstveno državne institucije, u stvari samo prividan. Imamo zakone, koji se ne sprovode. Imamo veći broj žena u politici, koje su i dalje pod uticajem muških kolega. Imamo više žena na odlučujućim pozicijama, ali one ne čine ništa na promociji ženskih prava. Imamo brojne ženske nevladine organizacije koje se trude i bore, ali novac za projekte uglavnom ide atraktivnijim temama.
Ove činjenice pokrepljuje sledeće – nezaposlenost, siromaštvo, konflikti i krize pogađaju žene teže nego muškarce. Zar ne treba da brine užasavajuća statistika iz prošle godine kada su u porodičnom/partnerskom nasilju ubijene čak 34 žene? Sigurne kuće su prepune napaćenih žena, jer nasilnici ostaju u svojim stanovima. Kazneni sistem je u najmanju ruku smešan, jer nasilnici najčešće prolaze samo sa uslovnim kaznama. Najgore je žrtvama u ruralnim područjima, jer nisu vlasnice imovine, nisu obrazovane, ne znaju da ne moraju da trpe nasilje.
Šta je sa ženama iz višestruko marginalizovanih društvenih grupa – Romkinjama, ženama sa invaliditetom, samohranim majkama, izbeglim i interno raseljenim ženama, ženama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta… Šta je sa pravom na rad? Žene čine 51 odsto stanovništva Srbije, ali zaposlenih je čak 16 procenata manje u odnosu na muškarce. Šta je sa ženama koje nemaju dovoljnu zdravstvenu zaštitu? Čak 38 odsto građana zna za slučajeve da je žena dobila otkaz zbog odlaska na trudničko ili porodiljsko bolovanje.
Ima pomaka, naravno. Dobra stvar je što će u krivično zakonodavstvo uskoro biti uvedena nova krivična dela – proganjanje i seksualno uznemiravanje, a biće donet i zakon o sprečavanju nasilja u porodici koji će predvideti oštrije mere protiv nasilnika. Takođe, nakon kritika, ministarka Mihajlović povukla je zakon o ravnopravnosti muškaraca i žena na doradu.
Ipak, čini se da ono što se u Srbiji – patrijarhalnoj i konzervativnoj – i dalje ne shvata jeste da ženska i rodna ravnopravnost ne idu na uštrb muškaraca. Lepo je to rekao ombudsman Saša Janković – bez rodne ravnopravnosti nema socijalne pravde, ona oslobađa pun potencijal društva i svih njegovih članova. A mi nismo ni na pola puta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
