Prihvatljiv broj

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u decembru obećala da će znatno smanjiti migraciju zahvaljujući međunarodnim merama. Berlin je u međuvremenu pooštrio uslove za azil za građane Alžira, Maroka i Tunisa, i ukinuo automatsko izdavanje azila za Sirijce. Ipak, te mere nisu konačne, i evropske zemlje ih stalno preispituju. Zvaničnici sve češće pominju zbrinjavanje „moralno prihvatljivog broja“ izbeglica, nordijske zemlje najavljuju njihovo proterivanje, a austrijski ministar Sebastijan Kurc izjavio je da se „politika dobrodošlice“ pokazala pogrešnom.

U tom kontekstu šta čeka Srbiju? Na navode portala za vesti iz EU da će sirijski fond, namenjen Turskoj, Libanu i Jordanu, biti korišćen i za Makedoniju i Srbiju, kako bi migranti tu ostali, odgovorili su ministar Dačić i premijer Vučić. Šef diplomatije je iz Sofije poručio da Srbija neće biti sabirni centar za migrante, dok je Vučić pred put u London na konferenciju o Siriji, rekao isto to, samo upotrebivši reč parking. Premijer je nakon sastanka sa zvaničnikom nemačkog MSP naveo da će Beograd poštovati evropske preporuke u migrantskoj krizi, dok je Dačić podsetio da je na tom planu Srbija Evropi bila kredibilan partner. Međutim, ukazao je da će „ako dođe do zatvaranje granica Nemačke, Austrije i tako redom“, nastati posebno opasna situacija.

Da li sem političkih poruka, na državnom nivou postoji plan za realni razvoj događaja? Postoji li prognoza kakvi su scenariji mogući, ekonomski, ali i politički, uzevši u obzir da slede izbori, na kojima sva istraživanja pokazuju uspon proruske desnica, koja kritikuje vlast da vodi nacionalno neodgovornu politiku prema migrantima? Šta je za Srbiju moralno, ali i koliki je ekonomski prihvatljiv broj izbeglica koje može da primi? To bi odgovorna vlast trebalo da predoči građanima. Najgore je čekanje da kampanja prođe, i da se vruć krompir prepusti budućoj vladi. Jer biće to uglavnom ista vlada, a za rešavanje problema može biti kasno.