Rašković Ivić zlonamerna i neobaveštena

Naime, od 2005. godine u Republici Srbiji je uspostavljen novi sistem bezbednosti i zdravlja na radu koji se bazira na standardima Evropske unije i iz godine u godinu se poboljšava i unapređuje. Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu u naš zakonodavni sistem je ugrađena Direktiva Saveta 89/391/EEZ od 12. juna 1989. godine o uvođenju mera za poboljšanje ove oblasti, a pored navedene, do danas je preko 20 direktiva EU ugrađeno u sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Pored toga, u zakonodavstvo bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji unete su i brojne Konvencije Međunarodne organizacije rada koje su od značaja za omogućavanje bezbednog i zdravog rada u visokorizičnim delatnostima, kao što je građevinarstvo.

Upravo izmene i dopune Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu iz 2015. godine ukazuju na to da se ministar rada ozbiljno bavi i kreiranjem i unapređenjem sistema bezbednosti i zdravlja na radu u cilju poboljšanja uslova rada i smanjenja povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Navodi iz teksta da se stranim investitorima šalje poruka da je u Srbiji „jeftina“ radna snaga za koju ne treba ulagati sredstva za poboljšanje bezbednosti i zdravlja na radu nisu tačni iz razloga što upravo strani investitori koji su prisutni u Srbiji donose dobru praksu i izdvajaju velika sredstva za primenu propisa iz ove oblasti, te kod tih poslodavaca skoro da i nema povreda na radu.

Smatramo da autorka teksta nije kompetentna da daje ocenu stepena usaglašenosti Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu sa Direktivom Saveta 89/391/EEZ, već je to posao Evropske komisije. Zakon o osiguranju za slučaj povreda na radu i profesionalnih oboljenja u cilju naknade štete je izuzetno važan zakon i upravo zato je potrebno detaljno analizirati sistem doprinosa, kao i propise iz oblasti zdravstvenog, penzijskog i invalidskog osiguranja. Potrebno je uvođenje jedinstvenog registra povreda na radu, a posebno je važno očuvanje konsenzusa socijalnih partnera, te se iz tih razloga podstiče ovaj proces da ne bi došlo do situacije da zakon ne bude primenljiv u praksi ili da se povuče i vrati na stari sistem.

U poslednje dve godine posebna pažnja Ministarstva je posvećena radu Inspektorata za rad, uvođenjem bolje organizacije rada i novih metoda inspekcijskog nadzora, što je na terenu dovelo do pozitivnih rezultata u smislu povećanog broja nadzora i njihovog kvaliteta. Tako je, na primer, u prošloj godini Inspektorat za rad izvršio 16.640 inspekcijskih nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, dok je broj nadzora povodom povreda na radu koji su izvršeni u prvih pet meseci 2016. godine smanjen za 15% u odnosu na isti period 2015. godine. Inspektori rada u Srbiji, pored represivnih mera u cilju smanjenja povrede na radu, već primenjuju i preventivni pristup inspekcijskom nadzoru.

Posebno se ističe trend smanjenja broja povreda na radu koji se beleži poslednjih godina. Prema godišnjem izveštaju o radu Inspektorata za rad za 2015. godinu broj povreda na radu u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu je manji za 14,00%. Socijalni dijalog u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu je na visokom nivou, što mogu potvrditi predstavnici reprezentativnih udruženja sindikata i poslodavaca, kao i nevladinih organizacija, te ne stoje navodi iz teksta da „socijalni partneri nailaze na zatvorena vrata i da se karikira socijalni dijalog“.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa ministrom na čelu, kao i do sada će posebnu pažnju posvećivati daljem unapređenju sistema bezbednosti i zdravlja na radu, kako u delu donošenja propisa, tako i u delu kontrole primene propisa.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja