„Kad porastem biću ratni zločinac“, glasio je jedan od komentara na internetu, nakon presude Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku Republike Srpske i vrhovnom komandantu Vojske RS tokom ratova devedesetih godina. Očekivanja su bila različita u pogledu visine kazne. U simboličkom smislu, doživotna robija za „balkanskog kasapina“ ispunila bi svoju svrhu, ali i očekivanja žrtava genocida i drugih ratnih zločina na prostoru BiH, ali i svih onih koji su se suočili sa razmerama ratnozločinačkog poduhvata haških optuženika i osuđenika.
S druge strane, gotovo je izvesno da robija od 40 godina u slučaju Radovana Karadžića, svakako podrazumeva doživotnu. Ipak, u interpretaciji većine „s ove strane Drine“ kao i u Republici Srpskoj, to ne samo da je puno, već i potpuno nepravedno i predstavlja deo belosvetske zavere usmerene protiv Srba i Srbije. Međutim, moguć je i ishod u kojem bi Haški tribunal zbog „dobrog ponašanja“, mogao da ga pusti ranije na slobodu.
Kako se i očekivalo, sadržaj presude, nije uzet u obzir. Umesto da čitaju stotine strana na kojima se nabrajaju dokazi za zverstva za koje je Radovan Karadžić odgovoran u ime upravo Srba i Srbije, i time navukao ljagu koju će i „naša deca“ morati da nose, mediji, javne ličnosti, a, pre svih, državni zvaničnici, stavljaju Karadžića u poziciju žrtve.
Ratni lider bosanskih Srba prvostepeno je osuđen za genocid u Srebrenici, kao i za druge brojne zločine počinjene u Bosni i Hercegovini, ali je oslobođen optužbe za genocid u sedam bosanskohercegovačkih opština. To se odmah u Srbiji i RS „primilo“ kao pogodno za relativizaciju težine ratnih zločina. Uz već tradicionalno isticanje nepravednosti Haškog tribunala za oslobađajuće presude Ante Gotovini, Ramušu Haradinaju, Naseru Oriću, te priželjkivanja iste sudbine za Radovana Karadžića i Ratka Mladića, ovdašnja politička elita zapravo samo dokazuje tvrdnje da domaći sudovi i zakonodavstvo ne bi bili u stanju da se izbore sa izazovom kažnjavanja optuženih za najgore zločine nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Paradoksalno, te presude su od ogromnog značaja upravo za građane Srbije, a zataškavanje i iskrivljavanje sadržaja i bitnosti govori o namerama aktuelnih vlasti u cilju izbegavanja suočavanja sa sopstvenom ulogom i odgovornošću u ratnim devedesetim.
Nakon jučerašnje vanredne sednice Vlade Srbije, posvećene isključivo temi o presudi Karadžiću, javnosti se obratio i Nikola Selaković, ministar pravde, čitajući vladino saopštenju u kojem se navodi da, posle mnogo godina rada tog suda, ostaje gorak ukus zbog, kako je rekao, činjenice da oni koji su tvorci politike zločina prema Srbima „gotovo ni na koji način nisu kažnjeni“.
Izvesno je da će prilika za pomirenjem u regionu i suočavanje sa istinom biti preobražena u njenu suprotnost – presuda Radovanu Karadžiću otvoriće nove frontove i pokrenuti nove lavine laži servirane građanima Srbije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
