Runda nakon poglavlja

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Međutim, te su najave bile okrenute kosovskom javnom mnjenju, i predstavljale način da se amortizuje zaoštrena situacija sa opozicijom, koja kroz parlamentarnu opstrukciju i ulične proteste traži da Mustafa povuče svoj letošnji potpis i da da ostavku.

I trajale su tačno do dva dana pre pregovara kada iz Evropske službe za spoljne poslove, poslovično stiže šturo i kratko saopštenje da je Mogerini zakazala susret. Mustafa, dakle, dolazi na razgovore, koji će kao i dosad zavisiti od briselske agende, a ne onog što dve strane kandiduju kao teme. Stoga, i najave iz Beograda o potenciranju presude Oliveru Ivanoviću, imaju istu težinu kao i Mustafino medijsko kolebanje u vezi dolaska u Brisel. Ocene, kakve daje Marko Đurić, tehnički pregovarač i šef Kancelarije za Kosovu, da treba preispitati briselski dijalog, namenjene su publici na Balkanu. Istoj onoj, koju je Đurić ubeđivao da Beograd vodi letos sa pet nula protiv Prištine, i da će ZSO biti formirana do 25. decembra. Obe strane jasno je, jedno lice pokazuju kod kuće, a drugo u Evropskoj uniji. I dizanjem tenzije, koja redovno usledi u danima pred susret dva premijera, pokušavaju da veštački donekle pojačaju svoju poziciju.

Iskustvo takođe pokazuje, da uprkos stvaranju napetosti i busanju u pregovaračke grudi o tome šta će se tražiti ili šta se neće dati, na kraju saopšteni ishod pregovora može da se odnosi na sasvim treće teme. Nakon čega nastaje naknadno što pozitivnije tumačenje po sopstvenu stranu. Politički to su sasvim racionalne tehnike, ali ne u svakom kontekstu. Za Beograd je današnja runda posebno važna, zato što se odigrava nakon što su otvorena prva pregovaračka poglavlja Srbije i EU. Odnosno, famozno poglavlje 35, koje ostavlja Briselu pravo da blokira dalju integraciju Beograda, ukoliko proceni da Beograd blokira briselski dijalog sa Prištinom. Kriza u dijalogu značila bi krizu u evrointegracijskom procesu, i to u osvit vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Iz tog ugla, ne treba očekivati dramatične obrte na današnjem sastanku, koje bi zagovornicima „krize dijaloga“, dali vetar u leđa, ali ni posebno velike domete.