Intervencija Rusije u Siriji predstavlja, ne samo u očima široke publike, neočekivan i gromoglasan povratak Rusije na svetsku scenu. Važno je podvući i da je ovakav povratak vrlo riskantan. Trijumfalan nije. Istina, nije Rusija ni odlazila uprkos zahlađenju odnosa sa Zapadom i sankcijama koje su joj nametnute.
Prisustvo Rusije i te kako se osećalo i posle eskalacije konflikta u Ukrajini – kada je o tvrdoj moći reč u njenim brojnim poslovnim aranžmanima i političkim savezima sa nezapadnim svetom. Meku moć demonstrirala je pre svega svojim medijskim probojem. Ipak, u svetu kojim (još?) dominira Zapad donekle izolovana Rusija našla se u nepovoljnom položaju. Zbog toga je ovo veliki povratak koji je delimično bio prizvan i od samog Zapada. Na primer, nemačka kancelarka Angela Merkel prošle nedelje je kazala da u borbi protiv Islamske države treba da učestvuje i Rusija. Samo što je to učešće zamišljano drugačije.
Gotovo istog trenutka kada je počela ruska intervencija, zapadni zvaničnici i mediji počeli su da šire sumnje o stradanju civila. Takva briga nije iskazivana prilikom ranijih, zapadnih, intervencija u koje spada i bombardovanje Srbije 1999. Glavno je, zapravo, pitanje da li Rusi bombarduju Islamsku državu ili/i neke druge formacije – ispostavilo se da su, kako je rekao i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, na meti – teroristi. S tim da su neki, u očima Rusa, teroristi za Zapad „borci protiv despotije Bašara Asada“.
Neke od njih obučavala je CIA, kako je u svojoj reakciji priznao, iako nije reč o nepoznanici, Džon Mekejn, predsednik odbora za oružane snage američkog senata – i to je glavna briga. Očigledno je da se intervencijom Moskve zatečena zapadna koalicija našla se u defanzivi. Ukoliko bude insistirala da Rusija mora da promeni svoje mete, postavlja se pitanje hoće li doći do još većeg zatezanja odnosa s Rusijom, potencijalno opasnijeg u meri u kojoj je sirijski haos složeniji od ukrajinskog. Trenutno – Zapad ostavlja utisak šokiranosti pa može samo da apeluje na Moskvu koja, pak, najavljuje da će bombardovanje trajati četiri meseca i da će biti pojačano.
Bila bi iluzija misliti da Rusija može sama – a niko ne može sam – da proizvede rešenje za Siriju. Rešenje u kojem ruski „zapadni saveznici“ ne žele da vide Bašara Asada. Istovremeno, opstanak Asada Rusiji odgovara zbog njenih interesa, ali to ne znači da je podrška sirijskom predsedniku neupitna na duže staze. Šta je rešenje posle pet godina rata u Siriji i pojave Islamske države, teško je reći. Povratak na status quo ante svakako je nemoguć. Crtanje novih mapa na Bliskom istoku zvuči realističnije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
