Sjedinjene Države su u usponu, Evropa se stabilizuje i sve bliže sarađuju. To je bila poruka s godišnje Konferencije o bezbednosti u Minhenu, gde su se okupili ministri odbrane, šefovi diplomatija, visoki vojni zvaničnici, poslanici, novinari i i stručnjaci različitih profila u domenu nacionalne bezbednosti.

Učesnici mahom dolaze iz Evrope i SAD; zapravo, kada je konferencija prvi put organizovana 1963, potpuno je bila usredsređena na države-članice NATO. Međutim, ove godine su se pridružili i visoki vladini zvaničnici iz Brazila, Kine, Indije, Nigerije, Singapura, Katara i Saudijske Arabije, što dosta govori o trenutnom stanju stvari.

Džon Mekejn, američki senator i predsednički kandidat na izborima 2008, uvek vodi veliku delegaciju Kongresa u Minhen. Američka administracija obično pošalje i ministra odbrane ili državnog sekretara da održi rutinski govor u kojem će da uveri Evropljane u snagu Severnoatlantske alijanse. Ove godine ta čast je pripala potpredsedniku Džou Bajdenu, koji je američku delegaciju podigao na novi nivo.

Konferencija je obeležena i diskusijom o jednoj neobičnoj temi – „Američka naftna i gasna ‘zlatna koka’“: Promena energetske geopolitike“. Američki specijalni izaslanik i koordinator za međunarodne poslove u energetici Karlos Paskval opisao je „unutrašnju energetsku revoluciju“ na sledeći način – kao porast proizvodnje prirodnog gasa za 25 odsto, zahvaljujući čemu bi trebalo da padnu cene gasa; kao dovoljnu količinu nafte da bi se uvoz za potrošnju smanjio sa 60 na 40 odsto.

Paskval je prognozirao da će SAD do 2030. moći da zadovolje sve svoje potrebe za energijom uvozom sa svog kontinenta. Rezultati poverljivog istraživanja, koje je nedavno sprovela nemačka obaveštajna služba, pokazuju da se povećava mogućnost da SAD do 2020. zapravo postanu izvoznik gasa i nafte, što je suprotno u odnosu na njenu aktuelnu poziciju najvećeg uvoznika energije na svetu. Tu ulogu će najverovatnije preuzeti Kina, koja bi sve više zavisila od Bliskog istoka.

Osećaj da SAD imaju sreće, fraza koja se ovih dana ne čuje često u svetu, intenziviran je konstatacijom panelista da niže cene proizvodnje energije u SAD imaju pozitivan uticaj na američku ekonomsku konkurentnost. Kao rezultat toga, energetske rezerve u zemlji takođe su postale magnet za investicije. Nemački ministar ekonomije i tehnologije Filip Resler rekao je da se mnoge nemačke firme već preusmeravaju na SAD zbog nižih cena energije.

Sticao se utisak da vedrije raspoloženje vlada i na evropskoj strani. Na otvaranju panela „Evrokriza i budućnost EU“, preovladavao je oprezni optimizam. Niko nije smatrao da su problemi EU rešeni, ali niko nije ni smatrao da se evrozona raspada. Naprotiv, nemački ministar finansija Volfgang Šojble je stavio jasno do znanja da je Nemačka čvrsto rešena da posmatra evrozonu kroz svoje nevolje. A jedan istaknuti ekonomista u publici koji je često prognozirao propast evrozone brzo je menjao stavove.

Osim konstatacija o usponu SAD (uprkos finansijskim problemima), konferenciju je obeležio i Bajdenov govor koji je prevazišao granice retorike ubeđivanja kakvoj pribegavaju američki politički odlučioci u evropskim prestonicama. Bajden je rekao publici da on i predsednik SAD Barak Obama smatraju da je „Evropa kamen-temeljac američke saradnje sa ostatkom sveta“ i da je „katalizator njihove globalne saradnje“.

Bajden je ukazao da je „Evropa najveći ekonomski partner Amerike“, podsećajući na cifre za koje se često sticao utisak da Obamina administracija koja je fokusirana na Aziju zaboravlja. On je podsetio na „više od 600 milijardi dolara ostvarenih na godišnjem nivou u trgovini, zahvaljujući kojima se stvaraju i održavaju milioni radnih mesta na kontinentu i kod kuće“. Bajden je u nastavku govora predložio „sklapanje sveobuhvatnog sporazuma o transatlantskoj trgovini i investicijama“; nedelju dana kasnije, u svom obraćanju o stanju nacije Obama je najavio pokretanje pregovora o upravo takvom jednom sporazumu.

Bajden je samouvereno zaključio:“Evropa je i dalje neophodan partner Amerike. Oprostite mi na izvesnoj dozi nadmenosti, ali ja verujem i da smo mi vaš preko potreban partner“. Ove snažne reči ukazuju na novi senzibilitet u Vašingtonu. Kao bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton je izjavila u jednom od svojih poslednjih govora o spoljnoj politici da SAD ne planiraju da fokus preusmere sa Evrope na Aziju, već sa Evropom na Aziju.

Autorka je bivša direktorka u Stejt departmentu. Profesorka je na univerzitetu Prinston

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.