„Sampa“ umesto sambe

Kada je u aprilu prošle godine preuzeo „orlove“, glavni cilj novopečenog selektora bio je da Srbija ostvari plasman na Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. Srbija nije bila ni blizu zacrtanog cilja, a Mihajlovićev mandat ostaće nažalost upamćen po nesuglasicama sa određenim igračima, pre svega sa Ljajićem zbog „afere himna“, ali i novinarima koji nisu imali strpljenja i razumevanje za loše nastupe na početku kvalifikacija.

Međutim, Mihajlović je uspeo da ostvari odličnu saradnju i komunikaciju sa čelnicima Fudbalskog saveza Srbije i sa većinom prvotimaca, koji, svi zajedno, žale zbog odlaska sada već bivšeg selektora. On trenersku karijeru nastavlja u italijanskoj Sampdoriji i odlazi u zemlju gde će ga zbog dugačke i uspešne fudbalske karijere ceniti i poštovati mnogo više nego u „njegovoj“ Srbiji. Sampdorija je veliki klub, koji uvek ima visoke ambicije, tako da za Sinišu „nema zime“.

Što se tiče fudbalske reprezentacije Srbije i domaćeg fudbala uopšte, zima tek sledi, i bukvalno i figurativno. Pritisak da Karadžić i njegovi saradnici napuste Savez biće sve veći, posebno onaj najopasniji – politički.

Takođe, pritisak FIFA i UEFA da se Fudbalskom savezu Kosova omoguće svi uslovi, kako bi što pre postao ravnopravan član ovih institucija, jeste knedla koju će Srbija morati da proguta u ulozi nemoćnog posmatrača. Problemi sa huliganima ostaće najteže rešiv problem države, a pored svega, treba naći i novog selektora.

Tu se, kao logično rešenje, nameće Ljubinko Drulović, koji je letos ostvario istorijski rezultat osvojivši titulu na prvenstvu Evrope za igrače mlađe od 19 godina.

Šta god donose predstojeća, po svemu sudeći dugačka i hladna zima, jedno je sigurno, kasno proleće i početak leta Srbija će provesti kraj malih ekrana gledajući Bosnu, Hrvatsku i druge reprezentacije koje su ostvarile plasman za nastup na Mundijalu u zemlji „karioka“. Za utehu ovdašnjim ljubiteljima sporta, nakon dogovora Mihajlovića i Sampdorije, bar će italijanski kalčo biti za nijansu interesantniji.