Saša Radulović: U sukobu sa cenama i "blatoidima"

Drugog dana, uz mahanje skupštinskim Poslovnikom, pokušao je da nauči i kolege parlamentarce kako treba da se vladaju. Nije mu se svidelo ni mesto u skupštinskoj sali gde su smešteni poslanici njegove stranke, mada je i to rešeno pravilnikom o sedenju koji je pre par godina usvojen s teškom mukom.

Kada je na red došao izbor potpredsednika parlamenta, lider Dosta je bilo probao je da poduči ostale ko ima pravo na ta mesta, mada o tome odlučuju građani na izborima. Na konsultacijama poslaničkih grupa dogovoreno je da se broj potpredsednika poveća sa šest na sedam, kako bi i DJB i DS imale svog potpredsednika, ali kada je o tome trebalo da se glasa, Radulovićeva stranka je to odbila, iako je imala svog kandidata Jasminu Nikolić. „Ne pristajemo na nepristojne ponude naprednjaka“, glasilo je potom obrazloženje Radulovića.

I konsultacije mandatara Vučića sa parlamentarnim strankama obeležio je lider „Dosta je bilo“. On se na konsultacijama zadržao veoma kratko nastojeći da Vučiću lično uruči tužbu koju je protiv njega podneo pre dve godine, a rastali su se uz „galamu i optužbe“ – „Vučić nas je praktično izbacio nazivajući nas lopovima i lažovima“.

A Vučić i Radulović nisu oduvek bili politički neprijatelji. Upravo vicepremijer Aleksandar Vučić 2013. predložio je konsultanta Sašu Radulovića za ministra privrede, da bi u januaru naredne godine on podneo ostavku, dan pre nego što je Vučić odlučio da se ide na vanredne izbore.

Pre nego što je postao ministar privrede, Saša Radulović bio je vlasnik privatne firme „E-market d.o.o“, ekonomski konsultant i stečajni upravnik u 14 preduzeća, a politički protivnici su ga optuživali da je od toga napravio biznis i da se „obogatio na tuđoj nesreći“. „Ponosan sam na sve što sam radio u stečajevima, a moja porodica nije uzela ni dinar ni od koga“. Samostalni je preduzetnik od 1998. godine i, kako je sam izjavljivao, vodio je nekoliko kompanija i bio aktivni učesnik „buma“ Silicijumske doline.

Živeo je u Nemačkoj, Kanadi i SAD, kuda je otišao krajem osamdesetih godina. U Srbiji se vratio 2005. godine. Rođen u Bihaću 1965. godine. Odrastao je u Sarajevu, gde je završio osnovnu, srednju školu i Elektrotehnički fakultet na smeru automatika i elektronika. „Moj otac Budimir bio je lekar, načelnik saniteta druge armijske oblasti. Ubijen je u sanitetskom vozilu, na prednjem sedištu, trećeg maja 1992. godine hicem u glavu iz neposredne blizine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu“, pisao je lider DJB na svom blogu. Oženjen je i otac dvoje dece.