Seča knezova kulture

Da li nešto znaju, da li umeju, da li su vredni, radni, ko te pita, krivi su, „žuti“ su. Možda nisu baš skroz „žuti“, ali su ih oni postavili. Ne reče li onomad sadašnja predsednica Narodne skupštine: „Seme da im se zatre“. To što se maltene svakog dana neko od čelnika vladajućih stranaka javno zaklinje da neće biti partijskih postavljenja i razrešenja baš se u „punom kapacitetu“ potvrdilo na ovoj sednici Skupštine grada. E, sad nekako i mogu da prihvatim da se smene svi oni koji imaju člansku knjižicu Demokratske stranke, to je najmanje što im sleduje od ove vlasti. Ono što je zaista neverovatno to je „seča“ koja je sprovedena u oblasti kulture. To nisu ljudi sa članskim knjižicama, neki od njih nisu ni prošli pored DS, mnogi i ne znaju da su uopšte birani na „kvoti DS“.

Promenjeni su i svi odbori kulturnih manifestacija, većina umetničkih direktora. To se i može razumeti jer im je uglavnom istekao mandat. Nije svima. Oni koji su smenjeni zaslužili su bar da o tome budu obavešteni. Makar da im je neka sekretarica javila. Ima značajnih umetnika koji su svojim radom, ličnim kredibilitetom i svesrdnim angažmanom obezbedili respektabilnost gradskih manifestacija. Umesto priznanja za predani trud i rad, brzopotezno su smenjeni i to saznali slučajno, privatno. Ne verujem da su očekivali medalje i odlikovanja, tek jedan telefonski poziv.

Smene su se desile brzo i iznenadno, ali su očigledno dugo pripremane. Trebalo je tolike ljude promeniti, nove pronaći. Koliko mi je poznato, sve te smene i pripreme odvijale su se u najstrožoj tajnosti kroz duge i česte pregovore gradskog sekretara za kulturu Vladana Vukosavljevića (DSS) i bivšeg ministra Brace Petkovića (SNS).

Koliko god su promene odbora kulturnih manifestacija bile očekivane zbog isteka mandata, toliko su kao grom iz vedra neba „udarile“ smene članova upravnih i nadzornih odbora ustanova kulture. Svi odbori imenovani su u junu prošle godine sa mandatom od četiri godine. Osim nekoliko pojedinačnih ostavki na članstvo u upravnim odborima, nikakvih problema nije bilo u njihovom radu. Naprotiv! Kad, evo posle godinu dana, svi su razrešeni i imenovani novi: „zbog efikasnijeg rada“. Mada – izgleda da su samo neki članovi upravnih i nadzornih odbora bili „neefikasni“, jer su drugi ponovo imenovani. Ponovo su imenovani svi članovi koje je pre godinu dana predložio SPS, a smenjeni svi oni koji su se sticajem okolnosti našli na tzv „kvoti“ DS. „Sticaj okolnosti“ zove se Savet za kulturu grada, koji je dao najveći broj predloga. „Sticaj okolnosti“ je što je sve te predloge prihvatio gradonačelnik Dragan Đilas. „Sticaj okolnosti“ je što su svi ti ljudi prihvatili članstvo u odborima smatrajući da su predloženi zbog svog rada, znanja, talenta.

E, taj „sticaj okolnosti“ ih je sada koštao ponižavajuće smene. Oni su postali kolateralna šteta odmazde novih vlasti prema Demokratskoj stranci. Poniženi su jer su identifikovani kao stranački puleni. Poniženi su jer su proglašeni za „neradne i neefikasne“. Poniženi su su jer su istinski i iskreno radili za dobrobit ustanova, pošto druge satisfakcije nisu imali. (Novčane nadoknade za rad u odborima ustanova iznose oko 10.000 dinara na godišnjem nivou, zavisno od broja održanih sednica.)

Znam da će neki reći: hajde sad malo „naši“, dosta je bilo „vaših“! Ne bi bilo prvi put da to čujemo od istaknutih članova vladajućih stranaka. Volela bih da bar jednom samo čujem neka imena, makar jedno ime umetnika koji je postao uspešan, slavan, talentovan, bogat zahvaljujući Demokratskoj stranci. Jeste DS predlagala i postavljala mnoge ljude na različite funkcije, ali su svi oni već imali svoje ime na kulturnoj sceni. Imali i imaće ga. Niti DS, niti bilo koja stranka nekome može obezbediti umetnički rezultat. Može da pomogne da se obezbedi novac za neke projekte. Džaba, ako iza toga ne stoji talenat, znanje, posvećenost.

Jesu mnogi ljudi iz kulture podržavali DS. Nisu se učlanjivali u DS. Možda su zato i podržavali DS jer nikada nije postavljala te uslove, možda su prepoznavali neke vrednosti koje su im bile bliske. Nemali broj njih bio je i vrlo kritičan prema DS. (Ima ih i među ovim smenjenim sa „kvote DS“.)

Poslednjih par godina svedoci smo da se neki umetnici ne samo učlanjuju u vladajuće stranke nego neskriveno preko njih traže pozicije za sebe, a bogami i dobijaju. Neki samo zahvaljujući tome što su se učlanili u pravu stranku ili zato što su Bracini „klasići“ ili DSS „kreativci“, koji obnove veze ili nađu prijatelje među malobrojnim, ali sada uticajnim članovima ove stranke u Gradu. Čudo jedno kako se onda DSS bori za svoje kadrove, a oni im usrdno uzvraćaju. (Tako je pod velikim pritiskom DSS 2007. izabran direktor Prodajne galerije, direktor s najdužim neobnovljenim mandatom u Gradu, koji je prvi napao DS, normalno posle smene Đilasa, zato što je tolerisala „istekle mandate“. Đilas je smenjen, ali on nikako.)

Javna je tajna da je Braca Petković, od kada je smenjen sa mesta ministra, sa republičkog nivoa prešao na gradski i postao glavni „kadrovik“ u kulturi Beograda, te je logično da su među novim članovima uglavnom njegovi „ispisnici“. Izgleda da je njima svaki dosadašnji režim smetao da se afirmišu i istaknu i to će im tek ova vlast omogućiti.

Naravno da među članovima novih upravnih odbora ima časnih izuzetaka, potvrđenih i ostvarenih umetnika, ali i veliki broj onih za koje je vrlo teško utvrditi šta su postigli i uradili, osim što su stekli ozbiljne godine života.

Sve to ne bilo sporno. Sporno je, ružno i tužno da su smenjeni, sa birokratskim i uvredljivim obrazloženjem o neradu i neefikasnosti: Irina Subotić, Ana Stolić, Ksenija Radulović, Dijana Milošević, Anja Đorđević, Mrđan Bajić, Bane Trifunović, Ivana Stefanović, Tanja Mandić Rigonat, Vjera Mujović, Jasna Dimitrijević, Kokan Mladenović, Đurđa Cvetić, Zeferino Grasi, Boda Ninković, Miloš Đukelić, Velimir Ćurgus, Vera Pavlović Lončarski, Srdan Golubović, Radina Vučetić, Ana Panić, Radenko Ranković i mnogi drugi, dakle svi koji su se već pomenutim sticajem okolnosti našli na „kvoti DS“.

Tako su novi kadrovi iz „SZR Poslastičarnica“, stari i novi lični prijatelji funkcionera DSS i još stariji, ali dobro očuvani kadrovi SPS, „osvežili“ ustanove kulture u pravom trenutku. A trenutak je za raspisivanje konkursa za izbor novih direktora.

A ko raspisuje konkurse i bira direktore? Pa, upravo: upravni odbori. Jeste da osnivač, Skupština grada Beograda, ne mora da prihvati te odluke, ali mora da obrazloži. Što bi se „cimali“ sa obrazloženjima kad ovako sigurno u punom saglasju mogu taj poslić da završe.

Moguće i da su direktori već izabrani, samo treba sprovesti proceduru. A ima i još jedna korist od ovako imenovanih odbora: ko će od ozbiljnih ljudi konkurisati za mesto direktora i sebe izložiti proceni i sudu nekih, hm, „zanimljivih“ likova.

Ne bih da obeshrabrim buduće kandidate, ali da pomenem samo još jednu bitnu činjenicu: iako je ukupan budžet Grada ostao na prošlogodišnjem nivou, sredstva za kulturu su smanjena. Koga to briga! „Kadrovi rešavaju sve“! Sa „Beogradom na vodi“ i kulturom na suvom, svakako postajemo evropska prestonica kulture.

Autorka je članica Glavnog odbora DS, a bila je sekretarka za kulturu Grada Beograda i članica Izvršnog odbora Grada Beograda zadužena za kulturu