S obzirom da sam se svakodnevno „družio“ sa Danasom od osnivanja lista, ovih dana sam kritički ocenjivao sebe kao čitaoca mojih omiljenih novina. Došao sam do zaključka da bi za mene bio pravi luksuz ako se na nekim tekstovima ne bih zadržao i uložio napor da proniknem u suštinu napisanog i značaj iznetih poruka.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Uhvatio sam sebe da mi je ponekad žao kad neki vredni prilozi i stavovi novinara, saradnika i sagovornika u listu, ostanu neprimećeni i bez odjeka u javnosti. Za ilustraciju navešću tri teksta koji, po meni, zaslužuju posebnu pažnju čitalaca i šire javnosti, a uz to imaju i zajedničku kopču – nedostatak kulturnog obrasca zemlje u kojoj živimo.
Pošto je u tekstu „Upravljanje tokovima misli“ (Danas, 28. januar 2016) konstatovao da po pravilu nacionalni, politički i ekonomski programi propadaju ako se ne temelje na vrednosnom, stabilnom i opšte prihvaćenom kulturnom obrascu, Dimitrije Vujadinović je naveo da tokom poslednjih sto godina, tačnije od 1918. godine, Srbi nisu uspeli da postave jasan kontinuiran kulturni obrazac. Taj nedostatak direktno je uticao na nemogućnosti definisanja društvenih vrednosti, nacionalnog interesa, odnosa prema susednim narodima, na stabilnost i kontinuitet u radu institucija, odnosa unutar društvenih struktura i društveni položaj crkve.
Da je Vujadinović u pravu uverile su me reči Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije, i pozorišnog reditelja Andraša Urbana, sagovornika Radeta Radovanovića i Nataše Odalović u Danasovom dodatku „Nedelja“. Kod nas „običan čovek“ većinski nema ništa protiv da se osuđeni ratni zločinac legitimiše kao državni junak.
Opasno je to što je sekularizam u Srbiji ugrožen, zato što je sve podložno trgovini zbog opstanka na vlasti, istakla je Jelena Milić („Crne i bele čarape isto se prljaju, ali se na belim vidi“ Danas, 23-24. januar 2016). „Rodoljupci lažnim ponašanjem guraju ljude, narode i zajednice u sopstvenu propast, a najviše one nedužne koji uglavnom i stradaju. Koristoljubljem, lažima i političkim strategijama oni građanina čine nacionalnim bićem, niskih strasti i primitivnog koncepta“ – reči su Andraša Urbana („Svako čuva svoje u sopstvenoj maloj mitologiji“ Danas, 30-31. januar 2016). Navođenjem pomenutih štetnih društvenih pojava, ovaj subotički reditelj me je ubedio da se one nikako ne mogu uklopiti u poželjni kulturni obrazac naše zemlje.
Kad sam se već osvrnuo na moju vezanost sa Danasom, želim da izrazim i svoje uverenje da je ambicija uredništva lista da ne samo informiše, već i da vrši značajnu društvenu ulogu – ostvarena.
Autor je politikolog iz Nove Varoši
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
