Teror nad svetskim šampionom

Neko iz Uprave kluba, bez znanja maloletnog Živkovića i njegovih roditelja, sklopio je ugovor i prodao mladog igrača za 2,5 miliona evra kiparskom Apolonu iz Limasola. Čelnici iz bivše Uprave i njihovi naslednici iz sadašnje, pokušavaju na sve načine da zabašure krađu, nudeći Živkoviću čak blanko novi ugovor da potpiše, pre nego što mu u junu mesecu istekne stari. Jer tada će Živković biti slobodan igrač, a Partizan će morati da vrati 2,5 miliona koje je neko u ime kluba uzeo od Kiprana. Živkovića i njegovog oca lopovi i njihovi pomagači napadaju, na sve moguće načine i prete im kao da su oni uzeli tih 2,5 miliona evra. Šta više, član Nadzornog odbora kluba koji se hvali da je profesor i doktor pravnih nauka, poziva javnog tužioca da reaguje i valjda podnese krivičnu prijavu protiv oca, koji je štiteći svoje dete, izjavio da ne želi dalju saradnju sa prevarantima iz Partizana. Javni tužilac zaista treba da reaguje, ali da bi otkrio ko je potpisnik „robovlasničkog ugovora“ i ko je uzeo novac. Oni se moraju naći na tapetu javnog tužioca i naša javnost mora znati imena tih ljudi.

Zašto je toliki problem da se oni pravno procesuiraju? Zato što ih štite njihove kolege iz današnje Uprave, odnosno Radne grupe. Pogledajte samo sa kakvom perfidnošću oni uopštavaju stvari, kao sve brinući o sudbini kluba. Jedan izjavljuje: „Sve smo pokušali. Ne znam kako ćemo do tih 2,5 miliona. Ostavljeni su nam strašni finansijski problemi. Samo nam još ovo treba.“ Drugi dodaje: „Plaćanje tog penala bio bi mučni proces. Stavljen nam je teg od čije težine možemo da uđemo u ozbiljan problem.“ Dakle ne kažu, niti pitaju ko je potpisao sporni ugovor i gde je nestao novac? Klasična zamena teza krije se u izjavi aktuelnog sportskog direktora Partizana: „Andrija je bolji (misli kao fudbaler), ali ja nisam ostavio minus.“ Aludira se na dug od 2,5 evra sa kojim Živković nikakve veze nema.

Uloga medija u ovom teroru nad jednim fudbalerom, posebna je tema. Čovek prosto ne može da poveruje da novinari do te mere ne razlikuju uzrok od posledice? Ili je u pitanju besprimerna klupska zaslepljenost, ili je reč o korupciji – trećeg nema?

Bilo kako bilo, mladi Živković će se od tog terorizma spasiti već za par meseci kad mu istekne ugovor. Našem klupskom fudbalu međutim spasa nema sve dok u Srbiji zakoni važe za jedne, a za druge ne važe. I dok su na vlasti samoljubivi, slavoljubivi i srebroljubivi ljudi koji se po sto puta dnevno u medijima hvale kako vode borbu protiv kriminala i korupcije a u praksi dozvoljavaju da njihovi ljudi u upravama klubova rade bukvalno šta hoće, protivno svim zakonima i propisima. Razmišljajte o tome. Jer ćemo uskoro odlučivati o budućnosti naše dece odnosno o tome ko i kako treba da vodi Srbiju.