Totalno naopako

I to zahvaljujući takozvanoj optimizaciji poreza putem, recimo, plaćanja usluga ili roba firmama kćerkama. Predizborna predsednička kampanja pravi je trenutak da se to otkrije. Kao što je to pošlo za rukom izbornom štabu aktuelnog francuskog predsednika Nikole Sarkozija, koga bije glas da je predsednik bogatih. A koji će i tu praksu i taj glas temeljno promeniti samo ako bude ponovo izabran i to uvođenjem obaveznog minimalnog poreza za svih 40 najvećih francuskih kompanija. Hvala bogu, kako to u demokratiji uvek biva, predlog je odmah među Francuzima, čije se mišljenje računa, stekao stotine pristalica i još više protivnika.

Kod nas se nije toliko rizikovalo. Najpoznatiji domaći biznismen Miroslav Mišković je porez na koji nije bio obavezan platio ama baš na sam dan početka predizborne kampanje. Ne po sili zakona, nije ovo Francuska, nego dobrovoljno. Predsednik države ga je samo pozvao na patriotizam, a Mišković se odmah patriotski odazvao. Čime je u velikom stilu predizbornu kampanju otvorio i sa 25 miliona evra odabrao stranu. Mišković je suviše vešt u biznisu i politici da to ne bi znao. U SAD se sabiranjem donacija koje su predsedničkim kandidatima obezbedili lobisti poznatog K-Street može unapred, predvideti pobednik, sa vrlo visokom sigurnošću. Ali, nije ovo Amerika.

Tek sistem off-shore firmi, kao najfantastičnijeg načina za optimizaciju kako se to lepo, odnosno izbegavanje poreza, kako se to grubo kaže, ostaje na snazi i u Francuskoj i kod nas. Kad je ekonomska kriza bila na vrhuncu narečeni Sarkozi je okolo predlagao da se toj angloameričkoj izmišljotini stane na put. Ali nije i stao. Ogromna većina off-shore firmi pod američkom je i britanskom jurisdikcijom. Tamo gde su registrovane te firme plaćaju porez, ali im je zabranjeno da tamo obavljaju bilo kakvu delatnost, pri kojoj bi trošili putnu infrastrukturu ili pravili ekološke štete, na primer. To rade tamo gde poreze na kapitalnu dobit, recimo, ne plaćaju.

Mišković nije jedini domaći biznismen koji je prodao firmu registrovanu van Srbije koja je vlasnik delatnosti koja se obavlja u Srbiji. Ovih dana možemo da očekujemo da se dobrovoljnim prijavama patriotski i politički legitimišu i ostali. Bolje nego da ih se predsednik ili mediji sami sete. To je kao prvo. Kao drugo, predizborno je vreme, red je da i birači nešto traže.

Recimo, da nam stranke, a pre svega Demokratska stranka, kažu za šta će vanredno biti potrošene ove vanredno pristigle pare. Po tome ćemo odmah znati kakva nas i ekonomska i politička sudbina čeka za sledećeg parlamentarnog mandata. Kakva nas pravna sudbina čeka, bolje da ne elaboriramo pre nego što nas se neko patriotski nije setio.