U tekstu „Beograd ima više projekata nego metara Metro-linija“ (Danas, 8.11. 2011) pominje se moje ime, ali i nekoliko „netačnosti“, zbog kojih se smatram obaveznim da reagujem: Postoji SAMO JEDAN projekat Metroa – to je Projekat „Metro Beograd“ urađen u Sektoru za Metro (1973-1982).
Projekat čine – Inženjersko-arhitektonski i elektro-mašinski projekti Prve etape Metro-sistema: linija Gardoš – Vukov spomenik i Kalemegdan – Autokomanda; projekti 18 Metro stanica; projekat drumskog Metro-mosta; Investicija: 980 miliona dolara, tokom osam godina izgradnje.
„Prva etapa“ je deo Generalnog projekta Metro-sistema koji bi sa pet linija, sa 86 stanica, obezbedio „srednje vreme putovanja“ do 30 minuta za 80 odsto stanovnika dvomilionskog Beograda!
Nije tačno da su „prevelike ambicije uslovile finansijske probleme, pa se 1982. godine definitivno odustalo od izgradnje podzemnog prevoza“. Evo šta se dogodilo 4.11.1982. Kao rukovodilac Projekta „Metro Beograd“, podneo sam, novoizabranom Predsedništvu grada (Bogdan Bogdanović, Radoje Stefanović, Ratko Butulija) Izveštaj o radu Sektora za Metro, od 1973. kada je, po nalogu Branka Pešića, formiran Sektor, i tokom mandata Živorada Kovačevića 1974 – 1982.
Posle mog izlaganja, Radoje Stefanović doslovno je rekao: „Bogdane, sve što je urađeno u Sektoru za Metro bilo je pogrešno, treba iskopati jednu veliku jamu i zakopati tu sramotu Beograda“, a Butulija je dodao: „Druže Jovin, za ovaj vaš metro, od nas trojice, ni dinara nećete dobiti!“. Nekoliko dana posle, zabranjen je rad Sektora; a drug Radoje lično, koracima je trasirao tramvaj u Ulici generala Ždanova; drug Jovin je proglašen za „klasnog neprijatelja“ jer je protiv toga da radnička Rakovica tramvajem dođe u centar Beograda; tokom 1982 -1985. „Samodoprinos 1982“ (200 miliona dolara) raspisan za izgradnju Prve etape Metro-sistema (Beč je 1967. počeo Prvu etapu sa 100 miliona dolara u Fondu za Metro), spiskan je u širenje mreže postojećeg uskokolosečnog tramvaja iz 19. veka, nazvanog „Tramvaj za 21. vek“!
Ovo su neposredne posledice sastanka 4.11.1982. Ali, opstrukcija Metro-sistema i fatalna tramvajizacija Beograda se nastavlja i posle 1985. Iako je 1.3.1997. gradonačelnik Zoran Đinđić reafirmisao Projekat „Metro Beograd“, a Sektor za Metro, 1997-2000. ažurirao projekte Prve etape, gradonačelnik Nenad Bogdanović se odlučio za nastavak tramvajizacije Beograda iz 1985. (!?). Do 2008. „španskim prijateljima“ (firma INECO) plaćeno je 4,6 miliona evra za idejno rešenje uličnog tramvaja normalnog koloseka – linija Ustanička-Tvornička.
Iako je Nacionalni Savet za infrastrukturu 19.11.2008. proglasio Projekat „Metro Beograd“ za razvojni projekat Srbije, gradonačelnik Dragan Đilas se odlučio za realizaciju projekata koje je započeo njegov prethodnik (!?). Povodom svečanosti „100 dana gradonačelnika“ počeo je izgradnju drumsko-tramvajskog mosta na Adi Ciganliji; aprila 2010.
Rešenjem gradonačelnika broj 02-1375/10-G „stručnjaci za saobraćaj“ Direkcije za građevinsko zemljište napisali su „dokument“ u kome su ulični tramvaj „španskih prijatelja“ nazvali „Beogradski metro – osnova za izbor rešenja“. Dokument je bio osnova francuskoj firmi ALSTOM da predloži Beogradu „Memorandum o razumevanju“ na projektovanju, finansiranju i izgradnji linije Ustanička – Tvornička, odnosno – tramvajsku liniju „Cvetkova mehana-Ikarus“, koju je Beograd već imao 1937. godine kada je imao 232.000 stanovnika!
„Memorandum“ je 6.10. 2011. usvojen većinom glasova, u Skupštini grada. Ako izgradnja linije Ustanička – Tvornička počne 2013. kako obećava gradonačelnik Đilas, biće to i početak gradnje Beograda kao najveće automobilsko-tramvajske palanke Evrope u 21. veku!
Autor je rukovodilac Projekta „Metro Beograd“, 1973-1982. i 1986-2002.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
