Da politički kapitalizuje ruski veto, prvi je požurio predsednik Nikolić. Oglašavajući se odmah, nakon gotovo istorijskog trenutka, kada je ruski diplomata Vitalij Čurkin, inače dobro poznat iz Jeljcinovog vremena i publici u Beogradu, podigao ruku i glasao protiv, Nikolić je podsetio ko je pisao pisma engleskoj kraljici, španskom kralju, predsednicima Kine, Amerike i Francuske, i nadasve ruskom predsedniku Putinu.
Zanimljivo je primetiti da je veto formalno i javno tražio neizbežni Dodik, dok su ministar Dačić i premijer Vučić u protivljenju bili mnogo uzdržaniji. Jer, u mesec dana dugoj priči medijskog spinovanja o britanskom predlogu rezolucije o BiH, odnosno Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, naglašavali su da Srbija neće formalno od Moskve zahtevati da iskoristi svoje pravo stalne članice SB UN. Valjalo bi primetiti da je u vezi sa bivšom Jugoslavijom Moskva za ovakvim glasanjem potegla samo još 1994, povodom situacije u distriktu Brčko. Stoga je rusko protivljenje britanskom predlogu, kojim je trebalo politički obeležiti 20. godišnjicu zločina u Srebrenici, indikativno, i za poziciju Srbije, ali i za polarizaciju svetske scene.
Jer, sem Rusije, od 15 članica SB UN, nijedna se nije izjasnila protiv, mada to što je Kina među četiri uzdržane, govori dovoljno o stavu Pekinga. I mada bi se u prvim reagovanjima moglo oceniti da je reč o „pobedi nad Zapadom“, predstavnica Vašingtona Samanta Pauer ocenila je da je reč o narušenoj reputaciji SB UN.
Uostalom, već sledećeg dana američki kongres i Evropski parlament usvojili su rezolucije o srebreničkom zločinu. Pri čemu je u Evropskom parlamentu, sudeći prema informacijama iz poslaničkih grupa, do poslednjeg trenutka bila i opcija i da poslanici u Strazburu i Briselu ne usvajaju dokument u formi rezolucije, već da se predsednik parlamenta Martin Šulc oglasi svojim saopštenjem. Teško je ne zaključiti da je tu postojala sinhronizacija – te da je sasvim logično da bi možda EP ostao pri scenariju saopštenja da je britanska rezolucija prošla u SB UN.
Treba videti dalje šta tačno znače nagoveštaji Vučića i Dačića da će Srbija nakon glasanja u SB UN preispitati svoju spoljnopolitičku poziciju, naročito imajući u vidu sigurnost premijera ispoljenu u noćnom obraćanju u Vladi Srbije, dan uoči glasanja u Njujorku, da britanska rezolucija neće proći. Da li to recimo znači da će Beograd i dalje ostati pri stavu da se ne pridruži sankcijama EU protiv Moskve, ili možda nešto treće, možda ćemo znati već na svečanom obeležavanju 40. godišnjice osnivanja OEBS, za koju Rusija predlaže svoju rezoluciju o borbi protiv neonacizma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
