Vučić ima više motiva da se dođe do istine

Kako otklanjate sumnje u loše namere države?

– Imamo u Komisiji dva predsednika, dva udruženja novinara i mene koji vodim vrlo moćnu medijsku grupaciju. Niko od nas neće ugroziti sopstveni profesionalni integritet ni etičke principe zbog kojih smo se dobrovoljni angažovali. Naša moć je u mogućnosti da svaku eventualnu opstrukciju, pokušaj izigravanja, učinimo javnim, i mislim da je to naše najveće oružje. Do sada je postojala velika razjedinjenost i na medijskoj i na političkoj sceni kada je reč o ostvarivanju ciljeva razotkrivanja ovih slučajeva. Naravno, to je pogodovalo svima koji su želeli da prikriju izvršioce i nalogodavce.

Da li je tu reč o saradnji sa onima koji su učestvovali u opstrukcijama i zataškavanju?

– U ovom trenutku ne mogu da govorim o dosadašnjim rezultatima i poziciji onih koji su radili na dosadašnjim istragama. Tek kada proučimo dosadašnje istrage i doživimo aktuelne, moći ćemo da iznosimo ocene. I to ćemo, svakako uraditi u svakoj prilici kada budemo morali da upotrebimo naše jedino, ali i najjače oružje, to jest javnost.

Otkud sigurnost da će državni organi dostavljati istinite informacije?

– Angažovaćemo veliki broj iskusnih pojedinaca i organizacija, advokatskih timova i nevladinih organizacija, kolega koje se bave istraživačkim novinarstvom, koristićemo podatke iz najrazličitijih izvora, domaćih i stranih. Dobićemo uvid u dosadašnje načine izbegavanja obaveza institucija, a samim tim i znanje o tim slučajevima.

Kako razumete okolnosti u kojima je izostala politička volja da se reše ubistva novinara tokom mandata vlade DS-a?

– Mislim da je bilo volje, ali nije bilo operacionalizacije te volje na način koji bi ubrzao proces. Iskustvo tog procesa upotrebio sam u animiranju novih vlasti. Očigledno je da naše institucije koje bi trebalo da izguraju istrage nisu samostalno dovoljno reformisane ili osnažene da mogu same da obave ovaj posao, bez upliva niza aktera, među kojima su i profesionalci iz policije i obaveštajnih službi koji bi želeli da sa svoje profesije skinu sramnu mrlju participacije u likvidacijama novinara i drugih koji politički različito misle i govore, ili su prikrivali informacije o izvršiocima i naredbodavcima.

Ubistva većine novinara dogodila su se tokom vladavine stranke Ivice Dačića, odnosno, delom, dok je Aleksandar Vučić bio ministar za informisanje. Međutim, oni su, za razliku od vlade DS-a, izrazili političku volju da se reše ubistva novinara. Kako lično i profesionalno doživljavate takav ishod?

– Za vreme demokratske vlasti ubijen je Milan Pantić, dogodio se pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića i njegove porodice, tako da ne možemo govoriti o tome da je samo u vreme Miloševića bilo ubistava i represije prema novinarima. Ali je jasno da je bila drastičnija situacija na različitim nivoima. Mislim da su političari o kojima govorite danas u potpuno novim situacijama u odnosu na participacije u vlasti za vreme Miloševića. Mislim da je Vučić odgovorio na pravi način na moju inicijativu, ne samo verbalno već i operativno, sa rešenošću da se neki rezultati i realizuju. Mislim da on ima i više motiva da do pozitivnih rezultata dođe (koliko god to cinično zvučalo).

Kako ste se osećali na sastancima u prostorijama bezbednosnih struktura, dok ste razgovarali sa tim ljudima?

– Ima još uvek grča u komunikaciji i uspostavljanju pravila igre, u međusobnom nepoznavanju. Svakako ima sumnje u različite motive, i tako dalje. Ja imam, nažalost, iskustva u komunikaciji sa bezbednosnim institucijama jer sam već tri godine pod policijskom zaštitom, pa sam bio primoran da komuniciram sa tim institucijama i pojedincima intenzivnije nego što je uobičajeno, i upravo kroz taj proces sam shvatio da bi se mogla angažovati energija u tim institucijama koja bi mogla dovesti do rezultata.

Supruga ubijenog vlasnika „Dnevnog telegrafa“ Slavka Ćuruvije kritikovala je Komisiju rečima da je to „populistička predstava i cirkus, koja vređa mrtve ljude“.

– Bez obzira na ideju o tome ko bi trebalo da obavi ovaj posao, činjenica je da on nije obavljen. Mi imamo mogućnost da i dalje svake godine na godišnjicu ubistava kukamo i apelujemo bez efekta, ili da pokušamo da napravimo neki iskorak. Ja sam se odlučio za ovo drugo jer ne želim više da učestvujem u verbalizmu i komfornoj poziciji nekoga ko sa strane kritikuje i proziva.

Prpa je izrazila i sumnju u mogućnost da novinari doprinesu rasvetljavanju ubistava svojih kolega, s obzirom na njihovu nestručnost u istražnim postupcima.

– Mislim da je do sada nedostajalo mesto na kojem će se okupiti predstavnici različitih zainteresovanih institucija koje ne bi mogle jedne bez drugih da odrade ovaj posao. Imam iskustvo iz „Insajdera“ da su se mnogi slučajevi korupcije rešavali tek posle emitovanja ove emisije, iako je bilo jasno da su istražni i pravosudni organi posedovali slične podatke koje su novinari istraživači uspevali da otkriju. Bilo je jasno da se jedino na taj način može pomeriti i dodatno animirati taj aparat koji je radio bez dovoljno samostalnosti ili političke podrške.

Da li očekujete da ikada bude pokrenuta nekakva inicijativa za utvrđivanje pune istine o atentatu na premijera Đinđića?

– Ako budemo imali uspeha, ubeđen sam da će to biti ohrabrenje da se ostala politička ubistva sistemski razotkrivaju. Bilo bi važno da se to dogodi prvenstveno što se tiče ubistva Zorana Đinđića jer verujem da će se time objasniti mnogo više od samog ubistva premijera.