Iako su britanski premijer Dejvid Kameron i lideri EU postigli dogovor o ostanku Britanije u Uniji, gradonačelnik Londona i poslanik vladajuće Konzervativne stranke Boris Džonson je rešio da pruži otpor. „Vodiću kampanju za izlazak iz EU“, saopštio je nakon raspisivanja referenduma o tom pitanju za 23. jun. Gradonačelnik Londona je rekao da mu je bilo „teško“ da donese takvu odluku, jer lično voli i Evropu i Brisel, gde je jedno vreme živeo, ali je naglasio da ne treba brkati „čudesa i godišnje odmore“ u Evropi s političkim odlukama i projektima „koji decenijama prete da izmaknu demokratskoj kontroli“.
Džonson važi za najistaknutijeg pripadnika Konzervativne stranke nakon Kamerona, a spekuliše se da gaji ambicije da jednog dana stupi na čelo partije, a potom na premijersku funkciju. Prvi čovek britanske prestonice je od 2008, a reizabran je 2012. Tokom prvog mandata je zabranio konzumiranje alkohola u javnom prevozu. Kao strastveni biciklista je uveo sistem iznajmljivanja bicikala u centru Londona, poznat kao „Borisovi bicikli“. Takođe je odbacio zglobne autobuse i uveo „dabldekere“.
Iako je u krugovima konzervativnih aktivista cenjen zbog britkog jezika, evroskepticizma i neposrednosti, neretko se ističe ispadima u javnosti. Tako je 2006. na konferenciji Konzervativne stranke kritikovao kuvara Džejmija Olivera zbog njegovih saveta o zdravoj ishrani. Džonson je tada rekao da bi voleo da „ga se otarasi i kaže ljudima da jedu šta hoće“. Papuu Novu Gvineju je povezao s kanabalizmom, a za grad Portsmut je jednom rekao da u njemu „ima previše droge, gojaznosti, neproduktivnosti i laburističkih poslanika“.
Aleksandar Boris de Fefel Džonson je rođen 1964. u Njujorku. Nedavno se odrekao američkog državljanstva. U sebi ima i turske, francuske i nemačke krvi. Njegov čukundeda Ali Kemal je nakratko bio ministar unutrašnjih poslova u Otomanskom carstvu. Džonson je pohađao Iton koledž kao i Kameron i studirao na Oksfordu klasične nauke. Pre nego što je ušao u političke vode, bavio se novinarstvom. U Tajmsu je dobio otkaz jer je izmislio izjavu. Radio je i za Star i Dejli telegraf, čiji je bio dopisnik iz Brisela. Poznatiji u javnosti je postao kao urednik „Spektejtora“. Godine 2001. je izabran za predstavnika Henlija na Temzi u Parlamentu, a tri godine kasnije je imenovan za ministra opozicije za kulturu, a 2005. za prosvetu. Autor je više knjiga. Oženjen je Marinom, s kojom ima dve kćerke i tri sina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
