Poštovani gospodine Panoviću,
U božićnom trobroju Danasa objavili ste dodatak posvećen dvadesetogodišnjici Republike Srpske (RS). Kao dugogodišnji čitalac Danasa, molim vas odgovore na nekoliko pitanja:
Je li navedeni dodatak komercijalna porudžbina? Ako jeste, ko je naručilac i sponzor dodatka? Ako je komercijalna porudžbina, zašto to u prilogu nije naznačeno? Ako dodatak nije komercijalna porudžbina, molim vas za objašnjenje motiva uredništva za objavljivanja ovako koncipiranog dodatka? Na kraju, ko je urednik dodatka, budući da se to iz dodatka ne vidi?
Zašto me interesuju ova pitanja? Dugogodišnji sam čitalac Danasa. Sred nepodnošljive banalizacije medija javnog informisanja i sunovrata profesionalizma, građanska javnost Srbije zaslužuju bar jedan ozbiljan dnevni list. Koliko se sećam, osnivači Danasa upravo su to imali na umu, kada su osnovali i pokrenuli list. U vremenima državnog nasilja i stimulisane netolerancije, to nije bilo lako. Uprkos tome, od prvog broja Danas je za naše uslove izražavao visoku posvećenost novinarskoj profesiji i ozbiljnost u tretmanu svih javnih fenomena. Na čast osnivača, novinara i saradnika lista. I na zadovoljstvo čitalaca.
Da li je i danas tako? Dodaci poput ovog o kojem je reč, po mom mišljenju to ne potvrđuju. Ne zbog toga što se pojavljuju, nego zbog načina kako su koncipirani. Pretpostavljam da je reč o naručenom dodatku. Ako dodatak nije naručen, po čemu RS, politički i paradržavni fenomen nastao u BiH u mračnim vremenima, zaslužuje ovako koncipiran vid javne pažnje? Smatram da je važno, zbog ugleda lista čiji ste glavni i odgovorni urednik, naznačiti je li reč o komercijalnoj narudžbini dodatka i materijalnom interesu izdavača lista, ili je posredi ideja uredništva da obeležavanjem godišnjice RS potcrta njezin značaj.
Nesporno je da Republika Srpska postoji. I da na bitan način utiče na živote miliona ljudi. Nesporno je da ponajprije utiče na političku realnost BiH, ali i na globalno stanje u regionu. Polazeći od toga, shvatljivo je bavljenje RS-om i kroz ovakve dodatke. U tom slučaju, mislim da je tematizovanje pitanja RS nužno u širem i ozbiljnijem sagledavanju, počev od ideje i načina njezinog nastanka, kakve uslove života pruža svojim građanima, kako se njezina aktuelna politika i podrška toj politici iz Beograda, reflektuju na živote ljudi u RS, u BiH i u regionu. U objavljenom dodatku toga nema.
Propagandni tekst Milorada Dodika u formi intervjua, rat u BiH pojednostavljeno smešta u kontekst navodnog izvornog unutarbosanskohercegovačkog sukoba. Ignoriše se i prećutkuje import ideologije međunacionalne i međuverske netrpeljivosti i rata u BiH sa strane. Pojednostavljuju se uzroci i motivi rata u maniru starih nacionalističkih matrica, a tvorcima RS implicite se pripisuju patriotske vrline i nacionalne zasluge. Bez obzira što su skoro svi završili u Haškom sudu za ratne zločine. Kad se ozbiljno govori o RS, nije problem samo način na koji je stvorena i što su joj idejni očevi i logistika stvaranja bili izvan BiH. Problem je u tome što su ideje i način stvaranja zasebnog srpskog državotvornog entiteta u BiH, suštinski kompromitovali autohtoni srpski nacionalni interes u BiH. Ideologija, rat i rezultati rata, civilizacijski su desubjektivizirali Srbe BiH, svodeći ih samo na nacionalnu i versku dimenziju. I to po meri onih najgorih i najprimitivnijih među nama. Na dimenziju plemena iščašenog iz istorije.
Lišila je Srbe BiH subjektiviteta građanstva i zavičajnosti celine BiH, lišila ih je bitnog identitetskog sadržaja. Za račun toga, nude im se predmoderne iluzije plemenske sabornosti. Sa stanovišta realnog života građana, RS je kula u vazduhu koja po mnogo čemu celu BiH drži u istom statusu. O bedi i besperspektivnosti života ljudi u takvom provizorijumu i nastojanju da se provizorij održi po svaku cenu, u dodatku ni reči. Kao ni o politikantskoj podršci provizoriju iz Beograda, koja će se koliko sutra pokazati kao neizbežna prepreka evropskim integracijama Srbije. Načelno dobar tekst Mile Lasića, kao i inserti sećanja tvorca Dejtonskog sporazuma Ričarda Holbruka, koji je prvenstveno nastojao da zaustavi rat, slabost dodatka i njegov propagandni karakter ne mogu nadomestiti.
Ozbiljne analize političkih fenomena iz regiona, sagledavanje problema iz više uglova, zaslužuju status posebnih dodataka u Danasu. Propaganda aktuelnih osionih vlastodržaca, podilaženje nacionalnom konzervativizmu, državne krsne slave (u barem nominalno višenacionalnoj zajednici RS), mislim da takav status ne zavređuju. Razumem probleme izdavanja dnevnog lista u materijalnoj iznudici, u materijalno i duhovno osiromašenom društvu, u banalizovanom javnom životu u kojem se što svesno, što stihijski širi primitivizam. Razumem probleme izdavača ozbiljnih novina u društvu velike konfuzije i razorenih vrednosti. Razumem i egzistencijalnu zavisnost izdavača od centara političke i finansijske moći.
Ipak, za pristojne novine treba da postoji crta ispod koje se u kompromisima ne ide.
Autor je stalni čitalac Danasa iz Novog Sada, a poreklom Srbin iz Bosne i Hercegovine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
