Drugi strani jezik izborni za osnovce

                       p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

U situaciji kada ministar prosvete Srđan Verbić traži rasterećenje đaka, iz Nacionalnog prosvetnog saveta stižu glasovi da bi trebalo promeniti Zakon o osnovnom obrazovanju, odnosno povećati broj časova obaveznih predmeta, a sva stručna društva brane postojeće pozicije, Zavod je doveden u gotovo nemoguću situaciju da ponudi rešenje koji će zadovoljiti sve strane.

Prema prvom predlogu, u koji je Danas imao uvid, tehničko i informatičko obrazovanje u sedmom i osmom razredu menja način realizacije nastave, što znači da bi đaci imali jedan čas nedeljno, plus 30 časova blok nastave na godišnjem nivou.

Drugi strani jezik bio bi obavezan u petom i šestom razredu, dok bi u sedmom i osmom bio na listi izbornih. On bi u petom, sedmom i osmom bio zastupljen sa po dva časa u nedeljnom rasporedu. Izuzetak je šesti razred gde bi, ne samo drugi već i prvi strani jezik, imali po jedan i po čas nedeljno, plus po 15 časova blok nastave na godišnjem nivou.

Kako se navodi u obrazloženju Zavodovog predloga, đaci koji izaberu da strani jezik uče sve četiri godine steći će uslov za nadogradnju i sticanje neophodnih znanja za nastavak školovanja u gimnaziji i srednjim stručnim školama, koje u planu imaju dva strana jezika. Oni koji posle dve godine odluče da prestanu sa učenjem drugog stranog jezika steći će elementarne kompetencije koje im omogućuju snalaženje u jednostavnim situacijama, kao i osnovu za nastavak učenja u daljem formalnom ili neformalnom obrazovanju.

U Zavodu objašnjavaju da uvođenje blok nastave nije novina, da je tehničko obrazovanje na takav način realizovano od 1990. do 2007, te i danas prisutno u gimnazijama za predmet računarstvo i informatika, kao i u velikom broju srednjih stručnih škola.

Zbog blok nastave u šestom, sedmom i osmom razredu, smanjenje broja časova drugih predmeta na godišnjem nivou bilo bi jednako nedeljnom fondu koje predmeti imaju. Tako bi, recimo, deca gubila samo četiri časa matematike i srpskog, dva biologije ili jedan likovnog i muzičkog. A to ne iziskuje promene nastavnih programa.

Međutim, izvesnih promena bi bilo pri opredeljivanju za izborne predmete. Naime, učenici bi, osim verske nastave ili građanskog, koji su i dalje obavezni tokom cele osnovne škole, u svim razredima drugog ciklusa birali još dva časa izbornih predmeta, u skladu sa interesovanjima i ponudom škole. To može biti jedan izborni predmet sa nedeljnim fondom od dva časa (maternji jezik sa elementima nacionalne kulture ili drugi strani jezik) ili dva predmeta koji su u nedeljnom rasporedu zastupljeni sa po jednim časom (svi ostali izborni predmeti, uključujući i izabrani sport, odnosno treći čas fizičkog).

Ukoliko bi ovaj predlog bio prihvaćen, đaci od petog do osmog razreda imali bi nedeljno po 28 časova, što je u skladu sa zakonom definisanim opterećenjem.

Druga varijanta predviđa identičnu organizaciju tehničkog i informatičkog obrazovanja kao u gore pomenutom predlogu, dok bi drugi strani jezik dobio status izbornog od petog do osmog razreda, ali bi zadržao postojeći fond od dva časa nedeljno. I u tom slučaju učenici bi, pored građanskog, odnosno veronauke, morali da izaberu još dva časa izbornih predmeta. Ovaj predlog doprineo bi značajnijem rasterećenju đaka petog i šestog razreda, koji bi imali nedeljno 26, odnosno 27 časova nastave obaveznih i izbornih predmeta, dok bi sedmaci i osmaci imali po 28.

Zasad je neizvesno da li će se ovi predlozi Zavoda naći na narednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta.

Poseban status za građansko i veronauku

Iako je ministar prosvete Srđan Verbić predložio da bi građansko i veronauku trebalo svesti na četiri godine učenja, Zavod u ovom trenutku nije mogao da predloži nikakvu izmenu, s obzirom da im zakon daje poseban status i u osnovnoj i u srednjoj školi. Oni su, naime, obavezni za svakog đaka, a izbornost se ogleda jedino u tome što učenik bira jedan od njih.