Drugi strani jezik neće biti ukinut

Tragom nezvaničnih najava da Ministarstvo prosvete sprema novu „reformu“, kojom će se praktično ukinuti učenje drugog stranog jezika, o čemu je prekjuče pisao i naš čitalac Pavle Sekeruš, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, odgovor smo potražili u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), koji po zakonu predlaže nastavne planove i programe.

U toj instituciji objašnjavaju da se ne sprema nikakva tajna reforma već da je pitanje drugog stranog jezika otvoreno u sklopu zahteva za reviziju nastavnog plana i programa za osnovnu školu, koji im je uputio ministar prosvete Srđan Verbić. On je, podsetimo, tražio usklađivanje nastavnog plana (koji definiše fond časova) sa zakonom, jer je, pre svega u osnovnoj školi, značajno premašeno zakonsko opterećenje učenika. Ta tema, međutim, prethodnih meseci svela se isključivo na prepirku o statusu dva obavezna izborna predmeta (građanskog vaspitanja i veronauke), za koje ministar smatra da ih treba učiti četiri, umesto 12 godina.

U ZUOV-u ističu da komisije još rade na definisanju predloga koji će krajem naredne nedelje uputiti Ministarstvu prosvete i da je u ovom trenutku rano govoriti kakav status će imati drugi strani jezik. Biće predloženo nekoliko rešenja, a konačnu odluku doneće Nacionalni prosvetni savet.

Drugi strani jezik sporan je u propisima. Zakon ga ne prepoznaje kao obavezan izborni, ali takav status ima u nastavnom planu za drugi ciklus osnovnog obrazovanja zajedno sa građanskim, veronaukom i izabranim sportom (treći čas fizičkog vaspitanja). U praksi je drugi strani jezik trenutno prihvaćen kao obavezan.

Kako saznajemo, u ZUOV-u čekaju i tumačenje dva sporna zakonska člana, od kojeg će uveliko zavisiti njihov konačni predlog. Ministarstvo, naime, treba da kaže da li član 72 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja treba tumačiti onako kako se sada razume – da su građansko i veronauka kao obavezni izborni predmeti obavezni za svakog učenika, te se za jedan moraju opredeliti. Drugo moguće tumačenje je da se ta dva predmeta moraju obavezno uvrstiti na listu izbornih, ali ih đaci mogu ili ne moraju birati. U slučaju da Ministarstvo prihvati prvo tumačenje, ZUOV ne bi mogao da predloži bilo kakvu promenu statusa građanskog i verske nastave, uključujući i izmenu fonda časova.

Druga nejasnoća tiče se člana 59 Zakona o osnovnom obrazovanju, koji, između ostalog, propisuje da đaci od petog do osmog razreda ne smeju imati više od 25 časova nastave obaveznih predmeta, a za sve druge aktivnosti predviđeno je još maksimalno tri. Nedoumica je da li se u ta tri časa računaju dodatna, dopunska nastava i čas odeljenskog starešine ili samo izborni predmeti.

Rasterećenje ili novo opterećenje

Većina navedenih nedoumica stručnjacima i zaposlenima u školama poznata je godinama unazad, ali je pitanje aktuelizovano kada je ministar Verbić zvanično zatražio rasterećenje đaka. Zanimljivo je da je Verbić nedavno rekao kako bi informatika trebalo da bude obavezan predmet, a nekoliko meseci ranije i da bi u program matematike trebalo ubaciti sadržaje iz finansijske pismenosti. Zahtevom da se nastavni plan uskladi sa zakonom ZUOV-u se obratio i zaštitnik građana Saša Janković.