Država trenutno nema pravnog osnova da bilo kome zabrani javno okupljanje. U tom smislu ne postoje mehanizmi koji bi sprečili profašističke grupe ili bilo koje druge ekstremiste da održe skup. Bez zakona država ne može da zaštiti građane od takvih okupljanja, kaže za Danas Dragan Popović, direktor Centra za praktične politike komentarišući informaciju da od 23. oktobra Srbija nema zakon koji uređuje slobodu okupljanja građana.
Prema njegovim rečima, brojne organizacije civilnog društva su upozoravale Ministarstvo unutrašnjih poslova da požure sa izradom nacrta zakona o javnom okupljanju, ali smo i pored toga došli u ovu situaciju. On dodaje da je dodatan problem to što je postojeći Nacrt zakona o javnom okupljanju jako loš i da će biti potrebno vreme da se svi nedostaci isprave.
O nedostacima nacrta Zakona o javnom okupljanju oglasila se i NVO Građanske inicijative. U saopštenju su ukazali na nekoliko spornih rešenja koje bi trebalo ispraviti.
„U pogledu mesta okupljanja, Nacrt predviđa da okupljanja nisu dozvoljena na „opasnim mestima“ dok preciznije definisanje tih mesta prepušta lokalnim samoupravama. Ističemo da ovakvo rešenje nije u skladu sa standardima zaštite ljudskih prava koji zahtevaju da ograničenja budu jasno i unapred definisana“, navode iz Građanskih inicijativa. U saopštenju se dodaje da je zakonska formulacija koja kaže da se pod opasnim mestom podrazumeva i lokacija podobna za kršenje ljudskih i manjinskih prava, nejasna i ostavlja prostor za potencijalnu zloupotrebu u budućoj primeni.
„Ljudska i manjinska prava se mogu kršiti bilo gde, te to ne može biti izgovor za ograničavanje slobode mirnog okupljanja“, stoji u saopštenju.
Prema navodima Građanskih inicijativa, nacrt zakona predviđa obavezu organizatora da osigura bezbedno održavanje javnog skupa čime, prema njihovom mišljenju, zakonodavac deo odgovornosti javne vlasti neosnovano prenosi na organizatora.
Podsetimo, Zaštitnik građana je objavio da je konstatovao propust u radu MUP-a zbog koga Srbija počev od 23. oktobra nema zakon koji uređuje slobodu okupljanja građana.
„Ustavni sud je na sednici održanoj 9. aprila 2015. godine utvrdio da Zakon o okupljanju građana nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije, s tim da je posebnim rešenjem odloženo objavljivanje te odluke, na koji način je za šest meseci odloženo njeno pravno dejstvo. U periodu od donošenja odluke Ustavnog suda, do njenog objavljivanja – 23. oktobra, MUP nije blagovremeno pripremio nacrt novog zakona i prosledilo ga nadležnim organima i javnosti na raspravu, a zatim i usvajanje“, navodi se u saopštenju Zaštitnika.
Prema njegovim rečima, navedenim propustima Srbija je dovedena u situaciju da zakonom u ovom trenutku nije uređeno ostvarivanje Ustavom zajemčene slobode građana na okupljanje, a onemogućeno je i ostvarivanje javnog interesa na ograničenje slobode okupljanja kada je to neophodno iz Ustavom propisanih razloga – radi zaštite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.
Zaštitnik građana će, kako je navedeno, svoje mišljenje na predlog zakona o javnom okupljanju građana dati Vladi, odnosno Skupštini, kada mu taj predlog bude dostavljen.
Održana četvrta javna rasprava
U Beogradu, u prostorijama Poreske uprave, juče je bila održana četvrta sesija javne rasprave o Nacrtu zakona o javnom okupljanju. Sledeći korak u donošenju ovog zakona je slanje nacrta ministarstvima na mišljenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
