Ima bezbednosno interesantnih migranata sa borbenim iskustvom

On dodaje da se, iako je Srbija samo tranzitna zemlja preko koje azilanti žele u zemlje EU, suočavamo sa velikim testom, „imajući u vidu nameru Vlade Srbije, ali i čitave države da bude lider i jedan od faktora stabilnosti celog regiona“.

– Srbija je humana zemlja i nikada nije ostavljala ljude bez brige. Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova čine sve napore da se situacija drži pod kontrolom i rešava u najboljem interesu svih aktera. Mi ih evidentiramo, pružamo im zdravstvenu negu. Početkom jula u Preševu je otvoren Kolektivni centar za migrante, gde će moći da dobiju hranu i kolektivnu pomoć. Ali sa druge strane, ovako povećan priliv migranata sa sobom nosi i određene rizike, a naročito ako se ima u vidu da je određeni broj migranata sa borbenim iskustvom i da među njima ima bezbednosno interesantnih lica. Bez obzira na sve napore koji se ulažu, sami ne možemo rešiti problem ilegalnih migranata zato što su iste problem čitavog regiona. Takođe, potrebno je definisati niz mera kako bi regionalna i međunarodna saradnja u ovoj oblasti bila efikasnija. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) se aktivno uključila. Mi smo zemlja koja predsedava OEBS-u i njihova pomoć je dobrodošla, naročito u ekspertskom smislu. Na kraju, problem ilegalnih migracija je svakako pitanje i za predstavnike EU i njihovo uključivanje je neophodno, ističe Nikolić za Danas.

Ministar Stefanović je rekao da policija ima spiskove osumnjičenih za terorizam koji bi mogli da budu potencijalna pretnja za Srbiju. Koliko je Srbija ugrožena od potencijalnih terorističkih napada?

– Ministarstvo unutrašnjih poslova u kome sam državni sekretar kao i Vlada Republike Srbije veoma ozbiljno nastupaju kada se govori o terorizmu, u bilo kom kontekstu. Nakon događaja u Parizu, zatim Belgiji, Tunisu bezbednosno okruženje se promenilo, a današnje društvo je još ranjivije po pitanju najozbiljnije pretnje današnjice. Smatram da Srbija u određenoj meri jeste ugrožena od potencijalnih terorističkih napada, ali mislim samo da može biti više baza za teroriste nego stvarna meta, što svakako nije niti manje opasno niti manje značajno.

Vlada Republike Srbije prepoznala je borbu protiv terorizma kao najznačajniji izazov u ovom trenutku. Pre par dana formirana je Radna grupa za donošenje Nacionalne strategije za borbu protiv terorizma i Akcioni plan za njeno sprovođenje, na čijem sam čelu i taj rad je već započet. Uključićemo stručnjake iz svih sektora našeg društva, pored bezbednosnih struktura biće uključene sve državne institucije, kao i nevladin sektor, verske i akademske zajednice… To će biti jedna od najširih radnih grupa kako bi ovaj Plan obuhvatio sve ono što je neophodno da bismo mogli da kažemo da je urađena preventiva, koja je po mom mišljenju ključna kada govorimo o borbi protiv terorizma. Do toga možemo da dođemo samo zajedničkim radom i podizanjem svesti o bezbednosnoj kulturi na svim nivoima, pre u svega državnim institucijama. Cilj mi je da napravimo adekvatan dokument, ali i pravni okvir, koji će imati rezultate u sprovođenju i biti osnov za sve nas koji se bavimo ovom temom.

Želim još da napomenem da sve aspekte, rizike i pojave uzimamo u obzir. Možda je najopasnija u ovoj situaciji, sprega ilegalnih migranata, među kojima ima bezbednosno interesantnih lica i organizovanog kriminala. Sa druge strane, opet, govori se o aspiracijama islamske države na Balkanu. Sve su to izazovi zbog kojih, ne samo MUP RS, već i sve ostale bezbednosne snage u Srbiji moraju biti na oprezu.

Srbija tokom ove godine predsedava OEBS-u. S tim u vezi Vlada je donela odluku o formiranju Radne grupe za usklađivanje predsedavanja pri MSP, čiji sam i ja član ispred Ministarstva unutrašnjih poslova. Jedan od prioriteta predsedavanja ovom međunarodnom organizacijom je borba protiv terorizma. MUP Republike Srbije je aktivno uključen u aktivnosti predsedavanja koje su u našoj nadležnosti, često kao koordinator.

Na svim polugodišnjim predstavljanjima izveštaja pred skupštinskim Odborom za bezbednost, predstavnici vojnih i policijskih službi govore da najveća pretnja po bezbednost stiže sa Kosova. Šta se čini da se ta pretnja predupredi?

– Sve zemlje u regionu, ne samo Srbija, opredeljene su za evropske integracije i kontinuiranu međunarodnu saradnju na svim poljima, pa i bezbednosnom. Ta činjenica isključuje sukobe velikih razmera, mada ne bi trebalo isključiti pripravnost i spremnost na reagovanje u nepredviđenim događajima. Iako je tačno da je bezbednosna situacija na Kosovu dosta osetljiva, smatram da su MUP Srbije, kao i drugi relevantni organi i institucije, u potpunosti spremni da zaštite interese i bezbednost svih građana i čitave zemlje. Veoma je dobra saradnja sa svim susednim i zemljama u okruženju, pratimo sve što se dešava i Ministarstvo unutrašnjih poslova je u potpunosti spremno da adekvatno reaguje na bilo kakav incident ili prelivanje krize sa KiM na teritoriju Srbije.

Srbija se nalazi u dosta komplikovanoj političko-bezbednosnoj situaciji. Pretnje po bezbednost dolaze i sa Kosova, iz BiH, dosta su loši odnosi sa Hrvatskom, Mađarska podiže zid sa Srbijom… Očekujete li skoru normalizaciju odnosa?

– Vlada Republike Srbije vodi politiku pomirenja. Imali ste priliku da vidite uspeh posete članova Predsedništva BiH koji su prethodnih dana boravili u Beogradu na poziv predsednika Vlade Aleksandra Vučića. Mislim da je to bio veoma pozitivan signal koji je poslat u svet i još jedan dokaz da se na Srbiju može računati kao na ključnog igrača u regionu. U septembru će biti održana zajednička sednica Vlada Srbije i Saveta ministara BiH. Nova stranica zajedničke budućnosti je svakako otvorena i smatram da će biti korisna za sve strane, naročito ako imamo u vidu infrastrukturu, energetiku, turizam, namensku industriju i sl. 

 Koliki problem je napravilo podizanje zida na granici sa Mađarskom i da li će to rasteretiti Srbiju od priliva izbeglica?

– Opet se moram osvrnuti na Evropsku uniju, čija je Mađarska članica i smatram da podizanje zida predstavlja barijeru dobrosusedskim odnosima u srcu Evrope. Mađarska je zemlja sa najmanje azilanata i migranata, a većina onih koje je naturalizovala pripadnici su njene manjine u okolnim zemljama. Shvatam strahovanja mađarskih vlasti od velikog priliva izbeglica i otežane prilike, ako imamo u vidu ilegalne prelaske granice, ali problem se ne rešava podizanjem zidova niti ignorisanjem ilegalnih migracija. Zid između nas neće zaustaviti priliv izbeglica već će ih preusmeriti ka BiH i Hrvatskoj. I zato je ovo pitanje u nekoj meri i pitanje za EU koja bi trebala pronaći adekvatne mehanizme da, u ovom trenutku, pomogne Srbiji i zemljama u okruženju, jer činjenično i geografski Evropi i pripadamo.

Misterija albanskog egzodusa

 Da li je rešena misterija masovnog egzodusa Albanaca sa Kosova od pre nekoliko meseci?

– Mislim da tu nije bilo nikakve misterije. Činjenica jeste da je početkom godine masovno iseljavanje izbeglica sa Kosova i Metohije zaokupiralo pažnju javnosti i imalo odjeka u medijima. I to ne samo kod nas, već i u inostranstvu, a naročito u nemačkim medijima. Građani Kosova i Metohije su mahom odlazili za Nemačku obrazlažući to potrebom za boljim životom, lošom ekonomskom situacijom, iako su se milijarde evra slile u ovu južnu srpsku pokrajinu. Navodili su da je međunarodna zajednica malo učinila za ekonomski oporavak zemlje, da je zemlja izolovana, iako su međunarodne institucije i dalje prisutne i sl. U jednom trenutku imali smo informaciju da je 60.000 Albanaca predalo zahtev za izdavanje pasoša Republike Srbije. Kolone izbeglica uglavnom Albanaca preko Srbije, kroz Vojvodinu i najčešće preko Mađarske zaputilo se u Nemačku. Bilo je raznih insinuacija, od toga da li je odlazak Albanaca organizovan, šta čeka Srbiju po njihovom povratku, imajući u vidu da su uglavnom posedovali naša dokumenta, da li postoji namera da se pojača nezavisnost i tzv. „Republika Kosovo“ dobije puno priznanje, ko kupuje njihovu zemlju i imovinu i sl. Sa druge strane, zvaničnici Nemačke su veoma agresivno i uporno apelovali da je dobijanje azila neizvesno i da će im u 99 odsto slučajeva azil biti odbijen. Ta kampanja je dala očekivani rezultat. Oni koji su imali iste planove, jednostavno su shvatili da je odlazak u izbeglištvo i prodaja svega što imaju odlazak u neizvesnost, da je velika verovatnoća da budu vraćeni, a u tom slučaju ništa ih ne čeka po povratku. Dakle, više faktora i medijska kampanja uticali su da se prekine ovaj talas i ljudi koji su nameravali da odu, odustajali su od svojih namera.