Meseci do izbora Vukčevićevog zamenika

Ukazano nam je da bez obzira što još nije imenovan vršilac funkcije tužioca za ratne zločine, DVT je u obavezi za raspiše novi konkurs. Međutim, naši izvori tvrde da izbor Vukčevićevog zamenika može da traje mesecima, jer DVT treba ponovo da utvrdi listu kandidata. Podsetimo, Skupština Srbije krajem decembra nije uspela da izabere novog tužioca koji bi zamenio Vladimira Vukčevića na toj poziciji.

Tužilaštvo za ratne zločine ne samo da nema šefa – mada Vukčević i dalje dolazi na posao u Ustaničkoj ulici – već nema ni vršioca funkcije na tom mestu, jer ga republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac još nije imenovala. Iako Dolovac nema rok u kojem bi morala da imenuje vršioca funkcije, pitanje je zbog čega se odugovlači u donošenju takve odluke. Prema članu 36 Zakona o javnom tužilaštvu, ako javnom tužiocu prestane funkcija, kao što je to bio slučaj sa Vukčevićem, „republički javni tužilac postavlja vršioca funkcije javnog tužioca dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše na godinu dana“.

Iako je zbog Vukčevića nastao pravni vakum – da li parlament treba ili ne treba da mu potvrdi kraj mandata – kao što smo već pisali, predlog za njegovo razrešenje mogao bi da ove ili sledeće sedmice bude na dnevnom redu Skupštine Srbije. To je za Danas rekao Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.

Da bi novi tužilac bio izabran neophodno je da dobije 126 poslaničkih glasova. Prilikom decembarskog glasanja u Skupštini, za sudiju u Apelacionog suda u Novom Sadu Dejana Terzića je glasalo 109 poslanika, za Snežanu Stojković 75, za zamenika republičkog javnog tužioca Đorđa Ostojića šest, dok su zamenici tužioca za ratne zločine Milan Petrović i Miroljub Vitorović dobili pet, odnosno sedam glasova.

Mi smo opširno pisali o njihovim Programima organizacije i unapređenja Tužilaštva za ratne zločine za period od 2016. do 2022. godine, u kojima su se praktično svi bavili istim stvarima – jačanjem sistema podrške svedocima, povećanjem kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu, te regionalnom saradnjom. Zanimljiv je program Stanojković, koja se pozvala na lične kontakte sa glasovnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom, ali i istakla da bi odmah radila na procesuiranju svih krivičnih dela ratnih zločina iz operacija „Bljesak“ i „Oluja“.

Prema saznanjima našeg lista, Bramerc je negodovao kod srpskih vlasti zbog dovođenja u vezu sa izborom tužioca za ratne zločine u Srbiji i pozivanjem kandidata na njega.

Selaković: Šira primena prekršajnog naloga

Izmenama Zakona o prekršajima proširuje se primena prekršajnog naloga na veći broj prekršaja, rekao je juče Nikola Selaković, ministar pravde, predstavljajući ovaj akt u Skupštini Srbije. Poslanici vladajuće koalicije najavili su podršku zakonu, a ni opozicionari nisu imali većih primedbi. Selaković je predstavio i izmene Zakona o uređenju sudova, a ključna promena je produženje roka do 1. januara 2017. do kada Visoki savet sudstva treba da preuzme nadležnosti koje se, između ostalog, odnose na poslove pravosudne uprave.

M. R. M.