Komentari: 0
Ostavite komentar
Ocena: 5.00
Glasaj:
Pošalji tekst
Promeni veličinu slova
Verzija za štampu
Bili ste svedok događaja?
Pošaljite nam vaše vidjenje, slike ili video..
Ministarstvo pravde krije kritike iz Haga
16/02/2016 21:02

Povodom Nacrta nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine

Ministarstvo pravde krije kritike iz Haga

Autor: J. Diković

Tužilaštvo Haškog tribunala kritikovalo je Srbiju zbog Nacrta nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina u Republici Srbiji za period od 2016. do 2020, saznaje Danas.

Zanimljivo je da Ministarstvo pravde, koje je zaduženo za izradu ovog dokumenta, u svom izveštaju o javnoj raspravi uopšte nije spomenulo komentare Tužilaštva Haškog tribunala.

U pismu koje je potpisao Kevin Hjuz, pravni savetnik glavnog tužioca Serža Bramerca, Tužilaštvo Tribunala uputilo zastupniku Srbije pred tim sudom Saši Obradoviću, koji se upravo nalazi i na čelu Radne grupe za izradu te strategije, a u koje je Danas imao uvid, navodi se da bi ta radna grupa trebalo pažljivo da razmotri komentare koji su joj poslati u vezi Nacrta nacionalne strategije, ali i jezik koji koristi.

U pismu Obradoviću od 15. januara, Tužilaštvo ističe da se generalno slaže sa komentarima Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Misije OEBS koji su upućeni Ministarstvu pravde tokom javne rasprave o Nacrtu nacionalne strategije. Prepoznaje se važnost dokumenta i rad koji je obavljen na njegovom pripremanju, ali se dodaje da bi Strategija trebalo da doprinese poboljšanju istraga i procesuiranju ratnih zločina u srpskim sudovima.

Tužilaštvo Tribunala podseća na stav u Nacrtu strategije da je Srbija ostvarila "punu saradnju" s tim sudom, te da "nastavlja da ispunjava svoje međunarodne obaveze" i navodi da ovi stavovi nisu dosledni trenutnim raspravama i izveštajima pred Savetom bezbednosti UN. Ukazuje se da bi Radna grupa trebalo da razmotri preporuke iz izveštaja i uvrsti ih u strategiju.

U pismu Obradoviću se ističe da to što je Srbija "nezadovoljna politikom presuda Tribunala i pojedinim kontroverznim odlukama" nisu relevantni za strategiju. Dodaje se da je predviđeni rok za usvajanje tužilačke strategije - prva četvrtina ove godine - kratak, da je potrebno da ciljevi i aktivnosti u Nacrtu strategije budu određeniji, da se tim ciljevima obuhvate potraga za nestalima i pravo na istinu, ojača program zaštite svedoka, da se istakne odgovornost srpskih institucija, te da Strategija ne mora da bude limitirana Akcionim planom za poglavlje 23.

Kritikuje se "preuranjen" stav iz Nacrta da je približavanje fazi u kojoj će srpsko Tužilaštvo za ratne zločine završiti svoj posao prioritet ove strategije, pa se podseća na činjenicu da je stotine slučajeva ostalo neprocesuirano. Umesto toga, predlaže se povećanje ljudskih resursa i obuke za tužioce, policiju, vojsku. U Nacrtu, naglašavaju iz Haga, Radna grupa ističe nacionalnost, religiju i etničku pripadnost osuđenih i optuženih u presudama i Tribunala i u sudovima u regionu, što "nije dosledno" onome što se takođe spominje u tom dokumentu - da je Vlada Srbije posvećena procesuiranju ratnih zločina bez obzira na nacionalnost, religiju i etničku pripadnost.

Kada je reč o regionalnoj saradnji, napominju se barijere koje postoje po pitanju izručenja u pravnom sistemu Srbije, ali i zemalja u regionu. Radnoj grupi se predlaže da razmotri da li je prikladno da strategija sadrži kritike upućene drugim zemljama. Tužilaštvo Tribunala ukazuje i na to da bi regionalna saradnja trebalo da se nastavi kroz sporazume tužilaštava s obzirom na to da trenutno nije moguće potpisati međuvladine sporazume.

Kako je Danas već pisao, komentare na Nacrt nacionalne strategije Ministarstvu pravde uputili su i Misija OEBS u Srbiji, Ivan Jovanović, pravni ekspert, Beogradski centar za ljudska prava, FHP i Amnesti internešenal. Prema njima, Nacrt, između ostalog, treba da sadrži ustavne garancije nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva, da se promoviše uspostavljanje zajedničkih istražnih tužilačkih timova sa zemljama regiona, da se osposobe druge sudnice za prvostepena suđenja, te da se presude javno objavljuju.

Radna grupa je najviše odbila sugestija FHP, i to u prilično neprimerenom tonu obrazloženja za jednu državnu instituciju kao što je Ministarstvo pravde. Interesantno je da su upravo predlozi i komentari Tužilaštva Tribunala i FHP-a, kao i AI skoro identični.

Od kompenzacije žrtvama do prava na istinu

Kako se ističe u pismu sa sugestijama Tužilaštva Haškog tribunala, Radna grupa bi trebalo da to razmotri još neke predloge ovog suda koji nisu obuhvaćeni Nacrtom strategije, poput procesuiranja seksualnog nasilja i zločina, kompenzacije za žrtve ratova, kodeks ponašanja članova vlade i njenih institucija u vezi sa postupcima za ratne zločine, prava na istinu, javnom dostupu vladinim arhivama, regionalnom pomirenju...

Ostavite komentarOstavite komentar

Komentari (0)