Obesmišljavanje kritike vlasti (1)

 Sve je to urađeno poprilično trapavo i nespretno i na kraju stičemo utisak da smo svi nemoćni pred naletima straha i raznih kampanja koje se vode svakodnevno sa ciljem obesmišljavanja kritike vlasti ili čak i dobronamerno postavljenih pitanja. Pitanja na koje novinar ima pravo su tako postala suvišna i glavna pretnja „elitama“. Poslušnici niču na sve strane kao gljive i u najvećoj meri predstavljaju pretnju za samu profesiju unutar nje same. Takav je i moj slučaj.

Slobodno mogu reći da sam preživeo najgore torture od kolega koji sebe doživljavaju kao zaštitnike režima, kao da sam narodni neprijatelj. Torture se nastavljaju u najgorem obliku. Niko mi se od promene rukovodstva (smene) nije obratio ni na koji način, niti sam imao priliku da sa bilo kim da razgovaram. To već dovoljno govori samo za sebe. Plan progona i ukidanja emisije se kovao u tajnosti pod firmom samo da preguramo prerano započetu letnju šemu, a posle ćemo se već nekako snaći. Tako je i bilo.

U nedostatku profesionalnog autoriteta rađa se naravno teror i dokazivanje moći koju Kolegijum crpi iz činjenice da je inaugurisan u svetlu nove gradske vlasti. Sve je to pomalo smešno kada se govori o slobodi medija. U samom startu počelo je smenjivanje i proganjanje kolega i postavljanje na ključna mesta ljudi koji i nemaju kvalifikacije da obavljaju te poslove.

O mom slučaju mogu reći da sam prvo u tišini izbačen sa rasporeda za prelistavanje, a potom mi se emisija bez ikakvog objašnjenja nije našla u jesenjoj programskoj šemi. Moram navesti i to da je ona bila u pojedinačnoj „konkurenciji“ najgledanija na Studiju B poslednjih godina i da je zato i produžena na devedeset minuta. I to je dalo odličan rezultat. To navodim da bih ukazao na činjenicu da posedujem sva istraživanja gledanosti, a njih poseduje i prethodni direktor. Sadašnje rukovodstvo je ukidanje emisije obrazložilo besomučnim lažima. Mučno je raspravljati bilo šta sa besprizornim lažovima bez kredibiliteta i bez osnovnog novinarskog znanja. Moram navesti da je sadašnja gledanost RTV Studio B na nivou statističke greške. Toliko o tome.

Sve je urađeno zbog nezajažljivih ambicija kandidata za novinare, odnosno zbog novinara u pokušaju. To svakako ukazuje da bolesne ambicije da se bude nešto drugo u odnosu na to što jesu postaju jedini „kriterijum“. Zavist i zloba su pobedili u ovom slučaju, a sve je to pokriveno velikim pričama o odanosti novom režimu i nekakvoj priči o favorizovanju njihovih prethodnika. Navodim i to da prethodni gradonačelnik nikada nije gostovao u mojoj emisiji. Tortura koju prolazim predstavlja vrhunac primitivizma i zlobe. Mobing je mala reč za sve kroz šta sam prošao.

Nastavak sutra