– Telekom Srbija je protiv Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti do sada podneo 35 tužbi. U 30 okončanih postupaka, po odlukama ranije Vrhovnog, a posle i Upravnog suda, ishod je uvek bio isti – sve tužbe Telekoma su odbačene, rečeno je Danasu u službi Poverenika.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, objašnjava za naš list da je njegova služba od Telekoma tražila informacije od javnog značaja, poput prenosa ovlašćenja generalnog direktora u oblasti radnih odnosa, cenama po kojima je nabavljana oprema za telefoniju, gratis pogodnostima iz poslovne saradnje te kompanije sa nekim političkim strankama, ugovorima i plaćanjima za usluge agencijama za odnose sa javnošću, donacijama i sponzorstvima generalno i posebno za sportske i fudbalske klubove, načinu, kriterijumima za angažovanje i plaćanje privatnih izvršiteljskih kancelarija…
– Međutim, u sporovima koje je Telekom pokrenuo nije insistirao na vrsti informacija već na „tezi“ da se Zakon o slobodnom pristupu informacijama na njih ne odnosi, dakle da zakon za njih ne važi. I zaista čak i ako bi prihvatili mogućnost da je u početku Telekom i imao nekakvu pravnu dilemu u vezi sa svojim statusom, neobjašnjivo je da na toj dilemi insistira i nakon što su mu i Poverenik i sud 30 puta utvrdili da dileme uopšte nema. Ovo utoliko pre što je Telekom i pred Ustavnim sudom pokušao da izdejstvuje potvrdu svog „stava“, razume se, bezuspešno. Ali, iako je još sredinom 2011. Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu Telekoma, preduzeće je nastavilo sa podnošenjem istovetnih ustavnih žalbi. Nemam informacija koliko je takvih žalbi podneto, znam samo da je nakon ove prve Ustavni sud odbacio još nekoliko – objašnjava Šabić.
Kako dodaje, u deset godina primene prakse Poverenik je doneo 68 rešenja kojima je Telekomu naložio davanje različitih informacija, navodeći da je ta kompanija postupila po 18 rešenja, i to sve u periodu do 2011. godine. Nakon toga je Telekom odlučio, ističe Šabić, da sam sebe stavi iznad zakona.
– Poverenik je, u skladu sa zakonom, na zahtev tražilaca informacija, izrekao Telekomu 14 kazni po 20.000 dinara i 12 kazni po 180.000 dinara i sve kazne su plaćene (oko 2.500.000 dinara). Poverenik se nakon toga u skladu sa zakonom, na zahtev tražilaca, obratio Vladi Srbije da ona, u skladu sa svojom zakonskom obavezom, prinudom obezbedi izvršenje rešenja Poverenika, ali je to ostalo bez efekta – ukazuje Šabić.
Kad već pričamo o Telekomu, dodaje naš sagovornik, mada on ni slučajno nije jedino državno preduzeće koje ima „problem“ sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama, tu su i Srbijagas, Železnice Srbije itd, pomenuću rešenje Poverenika koje se odnosi na informacije o tome kojim je privatnim izvršiteljskim kancelarijama, kako i po kojim kriterijumima, poverio poslove naplate svojih potraživanja i koliko je platio za to.
– Sa tim rešenjem Poverenika je koincidirala i reakcija Saveta za borbu protiv korupcije koji je ukazao da zakonski mehanizam, koji podrazumeva privilegovane, a „anonimne“ izvršitelje kojima se poverava naplata ogromnih javnih potraživanja, predstavlja potencijalni izvor korupcije. Uostalom, to je i bio razlog zbog koga je i nedavno menjan Zakon o izvršenju i obezbeđenju, pa je izmenama utvrđena obaveza ravnomerne raspodele predmeta izvršenja prema redosledu upisa izvršitelja – zaključuje Rodoljub Šabić.
Sumnja o korupciji
– Generalno, na svako raspolaganje javnim novcem i dobrima koje je nedostupno očima javnosti s pravom može da padne senka sumnje da se radi o korupciji, „finansiranju“ političkih stranaka, nečem drugom, neracionalnom i nelegitimnom. Razume se, ta sumnja ne mora u svakom pojedinom slučaju biti opravdana, ali oni koji raspolažu javnim resursima moraju da znaju da je uskraćivanje informacija o tome nešto što sumnju izvesno pothranjuje, objašnjava Rodoljub Šabić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
