Časovi za tri đaka

                       P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– U dve učionice bilo je više od 50 učenika u tadašnjoj četvorogodišnjoj školi. Međutim, vreme je učinilo svoje. Brojna ognjišta su pusta, nema ljudi ni dece, jer je većina iz rodnog kraja otišla u potrazi za boljim životom. Ja sam ostala i srećna sam što moja deca mogu da se školuju – kaže Zorica.

– Bilo bi lepo da imamo više drugara u školi. Mogli bi zajedno da crtamo, pišemo i recitujemo, a za vreme odmora igrali bi između dve vatre – pričaju mali Ilići, držeći za ruke drugaricu predškolca Mariju Turanović.

Većem broju đaka radovala bi se i učiteljica Marina Mandić (31), koja se odrekla života u urbanoj sredini zbog ljubavi prema učiteljskom pozivu. U kombinovanom odeljenju nije lako raditi, ali posvetivši se učiteljskom pozivu Marina ima samo reči hvale za svoja tri učenika jer su poslušni i marljivi đaci pešaci. Dogodi se da put zatrpaju snežni smetovi i školarci se ne mogu probiti do kuće i tada ostaju u stanu kod učiteljice. Učiteljica je tada i drugarica i druga mama, kuva im, pere i uči ih kako da postanu dobri ljudi i vredni domaćini.

– To je deo dogovora sa roditeljima, tada im zamenjujem oca i majku, a i meni je lakše kada se umesto fijuka vetrova pored mene čuje dečji žagor, smeh i radost. Na to sam navikla i ponosna sa na moje male stanare. Deca su poslušna, željna su znanja tako da se nastava uspešno realizuje – zaključila je Marina Mandić, dodajući da su postojeći uslovi za rad u školi solidni, ali da ponešto nedostaje. Muzička linija više nije tom spisku, jer je zahvaljujući donaciji iz daleka stigla u školu u Planinici. Darodavac je otac dvojice dečaka, Adam Murati (36) iz Dragaša na Kosovu i Metohiji.

– Moja želja bila je da mališanima u tom delu Srbije omogućim lepše odrastanje, odnosno da imaju bar delić onog što je na raspolaganju mojim sinovima. To je presudilo da im doniram muzičku liniju i biću zadovoljan ako đacima pešacima muzička linija bude jedan od prozora u svet. Nadam se da će moj primer slediti i drugi ljudi humanog srca – objasnio je Murati.

Darodavac iz Dragaša, po svemu sudeći, biće prvi u nizu dobrih ljudi koji će pomoći đacima pešacima u Planinici, saznajemo u kladovskom Crvenom krstu.

– Ratni vojni invalid, gospodin Mandić, koji živi u Beogradu obećao je da će deci poslati laptop. Još jednom smo se uverili da humanost ne poznaje granice jer oni koji pomažu ne gledaju ni na veru ni nacionalnost, već žele da usreće troje mališana. Život u planinskom bespuću nije lak, ali dok tamo ima dece, to nam vraća nadu da se Planinica kao selo neće ugasiti – uverena je Snežana Mirčetić, sekretarka Crvenog krsta Kladovo.

Poklonu iz daleka podjednako su se obradovali i đaci i učiteljica.

– Neizmerno nas je obradovala donacija humanog Adama koji je ispunio želju đaka da imaju muzičku liniju. Program sa radio-talasa podsećaće nas na dobrotu čoveka čija je donacija unela novi život u našu malu učionicu. Hvala mu u moje i ime mojih đaka – govori učiteljica.

Školarci iz Planinice su sada na zimskom raspustu. Kada se raspust završi, dvoje Ilića i najmlađa od njih Marija Turanović vratiće se u školske klupe da stiču nova znanja, ali i sačuvaju školu od zatvaranja za neke nove klince koji će doći posle njih.