Država nema na homofobiju

Ispovest 19-godišnjeg mladića, koji je nakon objave da ga privlači muški pol, izbačen iz porodične kuće u Kuršumliji, a otac ga se odrekao, privukla je pažnju širom regiona. Njemu su se obratile dve porodice nudeći mu pomoć. Stariji bračni par iz Srbije sažalio se na sudbinu ovog mladića nudeći mu smeštaj, dok je bračni par iz Hrvatske najavio je da će organizovati neku vrstu pomoći u Hrvatskoj, jer su u Stefanovoj priči „prepoznali svoj slučaj“.

Stefan je odlučio da „više ne živi u laži“ i da se suprotstavi šikaniranjima kojima je izložen još od osnovne škole. Ipak, nije ni slutio da će njegova priča izazvati lavinu reakcija, kako pozitivnih, tako i negativnih.

Prvi koji je reagovao na ispovest i ponudio pomoć bio je Odbor za ljudska prava u Srbiji „CHRIS“, odnosno njihov ogranak u Nišu.

– Sa Stefanovim slučajem upoznali smo se putem medija. Potražili smo ga, stupili u kontakt i ponudili „prvu pomoć“. Pošto je izbačen iz kuće, nekoliko dana boravio je u privatnom smeštaju, a potom odlučio da živi u Beogradu. Sada se o njemu „brine“ Gej strejt alijansa iz Beograda – kaže za Danas Dragan Đorđević, koordinator Mreže Odbora za ljudska prava „CHRIS“.

Činjenica da su Radoviću, nakon što je ostao bez krova nad glavom, pomoć ukazale jedino nevladine organizacije i pojedinci, ukazuje da naše društvo nije spremno da integriše osobe različite seksualne orijentacije. Štaviše – izrazito je homofobično.

– Političke strukture su nezainteresovane da se bave ovim problemom. On je za našu političku elitu na marginama, i onda ovakve situacije izazivaju odjek u javnosti. Stefan je jedan od retkih koji je otvoreno izašao sa svojom pričom, i sada trpi posledice. Ovakvih slučajeva u Srbiji ima dosta. Pozitivna stvar Stefanovog istupa je da se javnosti skrene pažnja na problem koji postoji u našem društvu, a koji se godinama „gura pod tepih“ – ukazuje Đorđević.

Naš sagovornik dodaje da se u Crnoj Gori uskoro očekuje otvaranje prve sigurne kuće za pripadnike LGBT populacije, i da bi tako nešto trebalo da se otvori i kod nas.

Mirjana Bogdanović, izvršna direktorka Gej strejt alijanse, organizacije koja je Stefanu obezbedila siguran smeštaj u Beogradu i pomoć stručnih ljudi, kaže za Danas da je on pod velikim stresom, da mu je neophodna pomoć i da sa njim trenutno radi tim za socio-psihološku podršku.

– On se oseća sigurno, jer se nalazi u prijateljskom okruženju, ali mu je i dalje teško zbog kompletne situacije u koju je zapao. Narednih dana njegov telefon će biti isključen i preporučeno mu je da se distancira od medija i davanja izjava, kako ne bi bio targetiran i dalje i kako bi mogao da sredi svoje emocije – priča Bogdanovićeva. Ona dodaje da će u razgovoru sa stručnjacima Stefan odlučiti šta je najbolje za njega u narednom periodu. Kao neka od rešenja Bogdanovićeva ističe nastavak školovanja, pronalaženje posla i ponovno stupanje u kontakt sa porodicom.

– Najbolje bi bilo kada bismo sve ove tri opcije uspeli da objedinimo, jer je za Stefana jako bitna podrška koju može da dobije u porodici, ali i da nastavi sa svojim životom. Opšte je poznato da je društvo u Srbiji visoko homofobično i ovaj slučaj nije usamljen. Dosta osoba kada priznaju svoju seksualnu orijentaciju suočavaju se sa odbijanjem i dolaze u sličnu situaciju kao Stefan – napominje Bogdanovićeva.

Predrag Azdejković, predsednik Gej lezbo infocentra, kaže za naš list da je, kada je pre nekoliko dana čuo za slučaj Stefana Radovića bio rezigniran i razočaran.

– Predložio sam da se Stefanovom ocu kaže da je homoseksualnost nasledna, pa da vidimo kako bi onda reagovao, da li bi ga u tom slučaju izbacio iz kuće ili bi se zapitao. U Srbiji postoji veliki ekonomski problem da se deca kasno osamostaljuju i da 90 odsto roditelja ima teoriju „dok si pod mojim krovom, biće kako ja kažem“. Roditelji često dete gledaju kao svoj „proizvod“, kojim treba da se pohvale pred komšijama kako je završio fakultet i ima dobar prosek, a ako se ispostavi da je taj dobar sin homoseksualac stide se da izađu pred rodbinu, jer tada misle da su oni negde pogrešili u vaspitanju – ukazuje Azdejković.

Prema njegovim rečima Stefanov slučaj nije usamljen, ali ipak ima i roditelja koji pozitivno reaguju kada im dete saopšti da je homoseksualac.

Azdejković: Mnogi kriju orijentaciju

– Moji roditelji nisu pravili problem kada sam saopštio svoju orijentaciju, a čuo sam i za još dosta pozitivnih primera. Međutim, sećam se slučaja jednog mog poznanika koji je prisustvovao prijemu u jednoj gej organizaciji i pošto su mu roditelji videli sliku u medijima, izbacili su ga iz kuće. Upravo zbog ovakvih primera mnogi pripadnici LGBT populacije kriju svoje seksualnu orijentaciju, kako ne bi dolazili u neprijatne situacije, a ni ja kao aktivista nisam u mogućnosti da ih posavetujem da priznaju, jer sam svestan šta im se može desiti – kaže Predrag Azdejković.