Grad koji je izbeglice dočekao sa "dobro došli"

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; 

 Štaviše. Sve je bilo više nego uobičajeno, u šta su se mogli uveriti i dobitnici „Nagrade za doprinos interkulturalnosti“, među kojima i dnevni list Danas, Ministarstva inostranih poslova Austrije, koji su tih dana posetili Beč. Centralni trgovi, ulice, restorani, kafići glavnog austrijskog grada bili su prepuni turista zadivljenih lepotom grada. Bečlije, navikle na strance i turiste, išli su svojim poslom i koristili tih nekoliko izuzetno toplih i sunčanih septembarskih dana za šetnju i kafenisanje na otvorenom.

Da se, međutim, nešto dešava videlo se po austrijskim medijima koji, kao i u ostatku Evrope, vrve od vesti i priča o izbeglicama. Vodeći austrijski političari, vlast i opozicija, takođe se uglavnom o ovome izjašnjavaju, a šta građani misle pokazali su pre nekoliko dana kada se u Beču okupilo dvadesetak hiljada ljudi, zahtevajući od svoje vlade i EU da učine više i pomognu izbeglicama. „Reci glasno, reci jasno! Izbeglice su dobrodošle ovde“, uzvikivali su demonstranti koji su se u centru Beča okupili na poziv upućen preko Fejsbuka. Oni drugi, koji se protive dolasku izbeglica, nešto su tiši, ali ima i njih dosta. Koja će grupa prevagnuti, za ili protiv pridošlica, videće se možda jasnije nakon što prođe prva euforija, stigne veći broj izbeglica i nastane se u glavnom gradu Austrije.

Do promene u austrijskom javnom mnjenju očigledno je došlo nakon pronalaska 71 tela izbeglica koje su se ugušile u kamionu koji ih je prevozio od Budimpešte do Beča krajem prošlog meseca. „Taj slučaj nas je trgnuo. Izbeglice, bodljikave žice, izbeglički logori, gušenje u kamionu, pretrpani vozovi kojim pokušavaju da se prevezu… Sve to na nas posebno deluje, jer mi smo Austrijanci, a takve scene su viđane u vreme nacizma“, priča nam jedna Bečlijka. Usledila je onda fotografija trogodišnjeg dečaka, izbeglice iz Sirije, koji se utopio u Bodrumu u pokušaju da sa porodicom stigne u Evropu.

Istog dana kada su se Bečlije okupile na demonstracijama podrške izbeglicama, kardinal Kristofer Šoenborn, predsednik Austrijske biskupske konferencije i nadbiskup Beča, održao je molitvu za 71 stradalog izbeglicu. Molitvi su prisustvovali vodeći austrijski političari, od kojih je kardinal Šoenborn zatražio da učine više kako bi sprečili moguće nove tragedije. Uz to je obećao da će katolička crkva obezbediti smeštaj za hiljadu izbeglica.

Začuđujuće je, ipak, sa kolikim su entuzijazmom „obični“ Austrijanci dočekali i pomažu izbeglice. Najčešće inicijativa krene preko društvenih mreža, jave se i okupe istomišljenici. Na taj način je početkom godine nastala inicijativa „Dobrodošle izbeglice“, koja pomaže migrantima da pronađu privremeni dom. Tako su šezdesetak mladih iz Sirije, Avganistana, Iraka i Eritreje smestili u austrijske porodice, od kojih uče jezik i običaje. Druga organizacija, inače specijalizovana za turistička putovanja, nudi pridošlicama obilazak Austrije kako bi upoznali zemlju koja ih je primila. Treći su organizovano automobilima krenuli po izbeglice u Mađarsku da ih prevezu do Austrije. NJihov prvi pokušaj, prošle nedelje, sprečila je mađarska policija koja je uhapsila četiri Austrijanaca zbog sumnje da su pokušali da prevezu izbeglice, čime su prekršili mađarski zakon. Pretila im je i zatvorska kazna, ali ih je ugarskog „kazamata“ spasio ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc. Nisu se Austrijanci predali, već su nekoliko dana kasnije krenuli u novi pokušaj prevoza izbeglica. Najčešći su slučajevi da građani skupljaju pomoć u hrani, odeći, igračkama i ostalim potrepštinama. Broj Austrijanaca koji se aktivirao da pomogne izbeglicama začudio je i njih same. Margit Draksl, portparolka Karitasa, katoličke humanitarne organizacije, kaže da je poslednjih meseci „astronomski“ porastao broj građana koji pomažu i nude pomoć. „Primetan je snažan osećaj solidarnosti“, primećuje Draksl.

– Trenutno je prijateljsko raspoloženje prema izbeglicama veoma snažno. Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina Austrijanaca oseća simpatiju prema izbeglicama iz Sirije. Ali ne treba da zaboravimo da velika većina izbeglica ne želi da ostane u Austriji. To utiče na da Austrijanci trenutno tako prijateljski reaguju. Ali ne znamo koliko će dugo to prijateljsko raspoloženje prema izbeglicama trajati ukoliko sve više njih bude dolazilo, primećuje Simon Kravagna, vlasnik i glavni urednik magazina Biber, specijalizovanog za informisanje migranata.

Prema podacima gradskih vlasti, u Beču je smešteno oko 10.000 izbeglica. Grad je prošlog meseca preuzeo 500 izbeglica iz izbegličkog centra Trajskirhen, među njima i svu decu bez roditelja kako bi se rasteretio Trajskirhen. Gradonačelnik Beča Mihael Hojpl tada je izjavio da će se austrijska prestonica uspešno izboriti sa ovim izazovom. Na pitanje gde će smestiti izbeglice, lakonski je odgovorio. „U gradu u kojem živi 1.800.000 ljudi verovatno ćemo nešto naći“, rekao je Hojpl, poznat po spontanom i ležernom ophođenju i koji je ponosan na to što je njegov grad „otvoren za sve koji beže od opasnosti“.

Da je Beč grad koji je prihvatio ljude svih boja kože, nacija, religija, koji su što iz politički, što ekonomskih razloga napustili svoju zemlju, vidi se i po tome što je svaki treći građanin došao iz inostranstva ili je potomak došljaka. Na bečkim ulicama se zato čuju različiti jezici, vide razni narodi. Jugovići su se, znamo, odlično snašli. I po svom broju zaostaju tek za Turcima. Da šetate Bečom ceo dan a ne čujete neki od južnoslovenskih jezika skoro da je nezamislivo.

Na prvi pogled se čini da između „pravih“ Bečlija i „pridošlica“ nema značajnijih trvenja, da se tolerišu i da žive u sasvim dobrim odnosima. Brojne su nevladine i vladine organizacije koje pridošlicama pružaju različite vrste pomoći i pomažu im da se što pre integrišu. Jedna od takvih organizacija je Afroazijski institut koji je u Beču osnovao kardinal Franc Koning 1959. Institut okuplja najčešće studente iz Afrike, Azije, Latinske Amerike i domaćine, ali otvoren je i za druge slojeve stanovništva. Više od 50 godina promoviše dijalog različitih kultura i religija, a poznat je i kao prvo mesto u kome se pod istim krovom nalaze prostori za molitvu za katolike, muslimane i budiste. Institut ima i studentski internat, restoran i vrlo lepu baštu. Organizuju skupove i predavanja kojima promovišu toleranciju i poštovanje različitosti. Direktor Instituta Nikolaus Heger kaže da je njihov cilj da pomognu ljudima da direktnim kontaktom sa „drugim“ i „drugačijim“ pobede predrasude koje možda imaju. „Deo Austrijanaca ima strah i nepoverenje prema drugim religijama i kulturama. Taj strah podstiču mediji i političari, posebno protiv muslimana u Austriji. Omogućavamo ljudima da u direktnom kontaktu, razgovorima, druženjem, upoznaju druge i oslobode se svojih predrasuda“, objašnjava Heger. Istovremeno, Institut pomaže i pridošlicama da se prilagode austrijskom društvu.

Ima i za nas možda neobičnijih načina približavanja „starih“ i „novih“ Bečlija. U gradu je otvoreno više restorana i kafića u kojima rade Austrijanci i došljaci. U jednom od njih, pakistansko-azijsko-austrijskom, čak ne postoje fiksne cene već platite koliko možete i koliko ste zadovoljni uslugom i jelom. A bićete zadovoljni ako volite azijsku kuhinju. Posle jela red je popiti kafu, što možete učiniti u kafiću „The Connection“, na primer. Tu takođe rade stranci i domaći. Upoznaju i uče jedni od drugih, a mlade nove Bečlije na taj način najbrže uče nemački. Beč ima i magazin Biber čiji je vlasnik i glavni urednik Austrijanac Simon Kravagna, a redakciju čine mladi novinari, pripadnici druge generacije migranata, uglavnom Turci i Jugosloveni. Magazin je odabrao ime Biber jer ta reč povezuje tri naroda. Na nemačkom je „biber“ dabar, na turskom, srpskom i ostalim južnoslovenskim jezicima to je, znamo, začin.

Na naše pitanje kako će trenutna izbeglička krizna uticati na austrijsku političku scenu i da li će dovesti do jačanja opozicione desničarske Slobodarske partije, Kravagna odgovara da je Austrija trenutno podeljena u dve grupe. „Mada se čini da oni koji podržavaju izbeglice čine većinu, mnogo Austrijanaca, ali i migranata, posebno sa Balkana, zabrinuti su za budućnost zemlje i ne žele izbeglice u Austriji. Mnogi od njih će glasati za Slobodarsku partiju u oktobru da bi poslali poruku političarima da ih sadašnji razvoj situacije plaši. Moguće je da Slobodarska partija dobije izbore za Beč i bude ispred socijaldemokrata. Ne nadam se tome, ali mi se to ne čini nemogućim“, zaključuje Kravagna.

Političko obrazovanje kao novi predmet u školama

– Poštovanje ljudskih prava osnova je spoljne politike Austrije, naglasio je Gerhard Dujak, šef odeljenja za ljudska prava austrijskog Ministarstva inostranih poslova, u razgovoru sa dobitnicima „Nagrade za doprinos interkulturalnosti“. Poštovanje ljudskih prava podrazumeva i toleranciju, međusobno uvažavanje i saradnju raznih kultura, dodao je Dujak. Ipak i Austrija je suočena sa radikalizacijom, protiv koje se bori izmenama zakona. Austrija je nedavno usvojila paket mera za borbu protiv terorizma, kojim je omogućena nabavka savremene opreme za policiju, zabranjuje korišćenje simbola terorističkih organizacija, promovisanje terorizma, ali i predviđa izmena zakona o državljanstvu, kojim bi bez državljanstva ostali Austrijanci koji se bore u terorističkim grupama. Pošto je za borbu protiv radikalizacije bitna i prevencija, Dujak naglašava značajnu ulogu porodice i obrazovnog sistema. U austrijskim školama će zato uvesti novi predmet „političko obrazovanje“, koje će đake podučavati o ljudskim pravima, toleranciji, suživotu…

„Mi im nudimo Mocarta, oni odu u ISIL“

Mediji u Srbiji godinama tvrde da je Beč centar za regrutovanje vehabija. I austrijsku javnost i medije ta tema veoma zanima, a tekstovi o navodnom jačanju islamskog ekstremizma, pretnjama ISIS i islamu uopšte, vrlo su zapaženi. Nažalost, kao i u našem slučaju, najčešće se svode na senzacionalističke, ponekad i tekstove koji šire mržnju prema islamu i muslimanima.

Prema procenama austrijskih vlasti, oko 170 Austrijanaca je otišlo da se bori na strani ISIL. Među njima je značajan broj građana Austrije, poreklom iz bivše SFRJ. Navodno se sedamdesetak boraca vratilo u Austriju, a tridesetak je poginulo u Siriji i Iraku. Zašto mladi muslimani, rođeni ili odrasli u Austriji odlaze da ratuju u stranim zemljama, dilema je koja muči Austrijance. „Pogledajte ovu lepotu Beča. Odrasli su ovde, školovali se, upoznali sa našom kulturom, a onda otišli da se bore kao džihadisti. Kako je to moguće? Mi im nudimo Mocarta, oni odaberu ISIL“, pita se jedna Bečlijka.

„Bitka“ za Beč

Bečlije sledećeg meseca, 11. oktobra, očekuju lokalni izbori, koji bi trebalo da pokažu u kom pravcu ide i ostatak Austrije. Izbeglice i migranti jedna su od tema na izborima koji će biti ozbiljan test za Mihaela Hojpla (1949), lidera bečkih socijaldemokrata, koji je gradonačelnik Beča od 1994, ali i vladajuću koaliciju Austrije.

Hojl veruje da će ostati na mestu „prvog Bečlije“, mada prema istraživanjima javnog mnjenja, raste popularnost opozicione Slobodarske partije. „Slobodarsko drveće ne raste do neba. Mnogo politike se pravi putem istraživanja stavova javnosti. Realni rezultati istraživanja me čine mirnim, kako na mestu gradonačelnika, tako i na mestu predsednika bečkih socijaldemokrata“, izjavio je Hojl za Kurir.

Socijaldemokratska partija je najjača u Austriji (52 poslanika u parlamentu), druga po snazi je Austrijska narodna partija (51 poslanik). NJih dve čine koalicionu vladu Austrije, čiji je kancelar Verner Fajman, dok je u Srbiji verovatno možda najpoznatiji član ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc. Vodeća opoziciona Slobodarska partija ima 38 poslanika u parlamentu i veliku ambiciju da postane vodeća stranka. Za početak planiraju da „osvoje“ Beč 11. oktobra. Slobodarsku partiju predvodi Hajnc Kristijan Štrahe, koji je srpskoj javnosti poznat i po tome što je, pre dve godine, prisustvovao koncertu Svetlane Ražnatović Cece u Beču. Objavljene su i njihove zajedničke fotografije s koncerta. Deo austrijskih medija kritikovao je Šrahea zbog toga što je prisustvovao koncertu supruge pokojnog ratnog zločinca, ali je on sve kritike odbacio. Navodno mu se posebno dopala pesma „Beograd“.