Maskenbal na dečjem trgu

Na moru je prvi put, kao i većina njegovih vršnjaka koji su i ove godine imali priliku da letuju u odmaralištu Crvenog Krsta „Krista Đorđević“ u Baošićima. Strahinja se, priča, najviše raduje druženju sa drugarima i večernjem programu.

– Učestvovao sam u maskenbalu i maskirao sam se u mumiju. Ideju su mi dali drugari koji su sa mnom u sobi, a kostim smo napravili uz pomoć toalet papira. Bio sam ceo umotan u njega i malo su me zabolele ruke, jer sam ih sve vreme kao i mumije koje sam gledao u filmovima držao ispred sebe, ali isplatilo se, jer sam osvojio drugo mesto i ponosim se time, kaže Strahinja.

Na oporavku su i deca iz srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, đaci pešaci, mališani romske nacionalnosti iz socijalno ugroženih porodica, kao i deca koja su pobedila na takmičenju „Krv život znači“.

Ana T., trinaestogodišnjakinja iz sela Brezovica u opštini Štrpce, kaže da u kupanju uživa kao i u boravku u dečjim radionicama i na žurkama.

– Ovde mi je lepo, ipak, nedostaju mi roditelji i brat. Opuštena sam, mada je i kući drugačije nego ranije, kaže Ana.

Stariji su, međutim i dalje skeptični. Srđan Stevanović, profesor muzičkog u mestu Sevce, kaže da je iz škola u ovoj mesnoj zajednici letovalo 48 mališana.

– Na Kosovu je prividno mirno i nema problema, kao nekada, ali sloboda kretanja nam je u potpunosti ograničena, jer smo sa svih strana okruženi albanskim selima. Ovih godina, od kada je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost nema provociranja, ali je pre toga bilo mnogo problema, pa čak i kidnapovanja, priča Stevanović.

Letovanju su se, čini se najviše obradovali đaci pešaci iz opštine Ljubovija. Nikolina T. dvanaestogodišnjakinja iz sela Drlača svaki dan na putu do škole pešači više od pet kilometara.

– Časovi mi počinju u pola osam, a ustajem u pet i 10. U školu krećem u pola šest. Najgore je zimi, jer je ujutru u to vreme mrak i hladno je. Nekoliko puta smo videli lisicu, a jednom i vuka. Tada smo se mnogo uplašili i počeli da bežimo, pa su roditelji posle toga morali danima da idu sa nama, priča Nikolina.

Sa prvim mrakom dečji trg pretvorio se u bal pod maskama. Platoom su počeli da defiluju arapski šeici, veštice, đavolice, nindže i mumije. Tročlani žiri imao je pred sobom težak zadatak da izabere najlepšu, napravljenu sa najviše truda, a u tome im je odmagala i glasno navijanje iz stotinu grla mališana u publici.

– Igore, Igore – prolomilo se tribinama – ali su devojčice povicima „napred Jagoda“, jasno stavile do znanja da je njihov favorit bosonoga veštica koja se „dovezla“ na metli. Na kraju, pravda je bila zadovoljena, pa je prvo mesto podeljeno, s tim da je najveći deo simpatija pobrao sedmogodišnji Stevica, jedno od romske dece koja su u Baošiće došla kao nagrađena za uspeh u školi. Njegova maska beduina imala je posebnu draž, jer je beo čaršaf u koji je bio umotan došao do izražaja, zbog njegovog tamnog tena.

Ništa manje veselo i zanimljivo nije ni na dnevnoj likovnoj radionici. Kreativnost koju su mališani iskazali na maskenbalu preselila se i u učionicu. Na stolu vrvi od flomastera, tempera, iseckanih papirića, makaza… Vešte ruke malih umetnika od kamena donetog sa obližnje plaže za tili čas su napravile bubamaru, raka i žabicu.

– Došla sam na likovnu radionicu jer je najinteresantnija. I kod kuće sebi crtam lepe stvari. Ponekad napravim i kutijicu za nakit, stalak za olovke, a ovde je to još lepše raditi kada su pored mene drugari koje sam ovde upoznala, kaže četrnaestogodišnja Verica J. iz Ljubovije.

Pored mladih umetnika je i novinarska radionica. Tamo su deca, takođe iz Ljubovije, dobila zadatak da napišu izveštaj sa puta od kuće do mora, dok druga grupa, poput pravih novinara, izveštava sa izbora za mis u odmaralištu.

Osim učitelja i radnika Crvenog krsta o deci tokom leta brigu vode i volonteri ove ustanove. Momci i devojke uzrasta od 15 do 27 godina trude se da svaki minut bude isplaniran kroz zabavu i učenje. Srećko Stevović, volonter iz Kragujevca, kaže da je sa decom pravo zadovoljstvo raditi, da su se mališani brzo otvorili i da sve svoje dileme dele sa njima. U okviru letnje škole Srećko vodi radionicu promocije humanih vrednosti.

– Učimo ih šta je to tolerancija, kako bi mogli i da je poštuju. Iako neka deca imaju predrasude koje ponesu od kuće, na kraju letnje škole na to ne obraćaju pažnju i svakog drugara bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost posmatraju kao sebi najbližeg, priča Stevović.

Kako kaže, do sada mu se nije desilo da ne zna odgovor na dečija pitanja, ali često bude zbunjen ozbiljnošću njihovih pitanja.

– Interesuje ih kako da reše sukob između dva starija brata ili kako mi mladi treba da pomognemo da se dva starija čoveka koja su u svađi pomire. U tim situacijama najčešće misle na članove svoje uže i šire porodice koji su iz njima nepoznatih razloga u zavadi, ističe Stevović.

Građani pokazali humanost

Građani Srbije i ove godine su pokazali humanost u akciji prikupljanja finansijskih sredstava za oporavak dece korisnika narodnih kuhinja, đaka pešaka i socijalno ugrožene dece sa Kosova i Metohije. Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije istakla je da je u akciji prikupljanja novca učestvovalo 10.416 Beograđana, koji su putem uplatnica Infostana uplaćivali novac i na taj način prikupljeno je 3,46 miliona dinara. Prema njenim rečima uplate su se kretale od 20 do 100.000 dinara. „Nekoliko preduzeća u Srbiji je takođe pokazalo humanost i na taj način je donirano još 1,23 miliona dinara, dok je u periodu od oktobra 2010. do jula 2011. na osnovu sredstava od građana prikupljeno 2,14 miliona dinara“, istakla je Milenovićeva.

Je l’ su sva deca sa jednom ženom?

Lazar Dimić iz Novosadske romske mreže u Baošiće je došao kao vaspitač sa decom iz socijalno ugroženih porodica, koja su uspešno završila školsku godinu. „Deca se lepo uklapaju, jer već u autobusu sklope prijateljstva. Sećam se da sam im jednom kada smo krenuli rekao da narednih deset dana zaborave na roditelje i da sam im ja i mama i tata i onda su me u šali zvali tata. Na plaži me je jedan čovek posle toga pitao da li su sva deca moja, a kada sam u šali rekao da jesu, pitao me je „pa dobro, jesu sva sa jednom ženom ili iz više brakova“, priča kroz osmeh Dimić.