Ostali smo robovi diletanata na vlasti

Cilj mog angažmana je bio dvostruk. Opšti: pronaći način i pokazati kako savladati strah i nenasilno izaći tiraninu na crtu da bi moglo da se stvara novo društvo na novim vrednostima. Lični: ostati živ i izbeći odlazak u zatvor. Nenasilni način otpora je pronađen, predstavljen i primenjen, tiranina više nema, ali je ostao njegov mutirani sistem negativnih vrednosti, koji je reciklirao stare i koji reprodukuje nove „uništavače“ života i budućnosti. Po drugoj strani, živ sam i nisam otišao u zatvor, premda već 12 godina živim izvan svoje kuće zato što sam se za nju borio. U tom smislu ni ovaj projekat nije nikakav kraj nego nastavak započetog.

Ovo za Danas kaže Miroslav Nune Popović, multimedijalni umetnik koji u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu u petak otvara retrospektivnu izložbu o grupi „Magnet“ koja je delovala od 1996. do 1998. godine, i svojim akcijama započela ono što je kasnije Otpor nastavio – rušenje Miloševićevog režima nenasilnim metodama. Iako je Otpor danas svetski brend, „Magnet“ je ostao u nekom zapećku skoro deceniju posle.

– Život u Srbiji nas je naučio mnogo toga. Puno je stereotipa koji su poražavajuće tačni i, nažalost, na snazi, iako je, kažu, i mentalitet kategorija podložna menjanju. Jedan od takvih klišea koji zna da zaboli je: „uspeh se ovde ne oprašta“. Bez obzira šta taj uspeh podrazumeva, pa čak i ako je od opšte koristi. Drugi je: „ako vrediš onda smetaš„. Šta bi značilo da je neko, ko je trebalo i kad je trebalo to da uradi, rekao: „čekaj, pa ovaj otpor koji je doakao Miloševiću su, praktično, izmislili Nune i Magnet! Zar nisu onog februara 1999. pred Nunetovo suđenje došli neki omladinci iz tada tek nedavno formirane studentske organizacije i tada mu dali duks sa odštampanom pesnicom, uz poruku da će oni nastaviti ono što je on započeo!? Zar nije taj Nune još aprila 1996., kada je krenuo karnevalskom povorkom sa crvenim falusom na kome je bila Slobina slika, rekao da je to model za masovnu, kreativnu i nenasilnu borbu protiv totalitarnog režima, a za stvaranje novog društva!? Zar mu se zbog takvih izjava u štampi tada nisu svi smejali!? Zar nije protest iz 1996/97. kojim je izvojevana prva borba protiv Miloševićevog režima zapravo bio masovni rimejk Magnetovih akcija!? Zar nismo kasnije u delovanju Otpora! prepoznavali Nunetov rukopis i Magnetovu metodologiju rada!?“ O tome piše Jovan Despotović, istoričar umetnosti, u predgovoru monografije o Magnetu, koja je na objavljivanje čekala 12 godina – kaže Nune.

Kaže da bi bilo „opasno po naciju“ da je neko, ko je trebalo i čiji je to posao, zapitao: „čekaj, pa zar nisam/mo ja/mi bio/bili taj Nune!?“

– Glavna istina u ovom našem svetu je, nažalost, ona iza koje stoji Moć Laži i Prevare tj. vladajuća politička grupacija i, uvek, dupeuvlakačka intelektualna elita, sa sve medijima pride. Uvek čast izuzecima, ali ONI (pravilo, a ne izuzetak), sve i da nemaju „ništa lično protiv tog Nuneta“ uvek imaju preča posla. Znaš već koliko se „Kradilo“ i kakva nam je infrastruktura društva. Da li bi išta od toga svega bilo da je neko imao vremena da se pozabavi nekim tamo Nunetom i da malo bolje prouči šta je on to govorio i radio, i zašto!? Zamisli koliko bi tek onda kasnili radovi na „izKradnji“ auto-puteva, mostova i, uopšte, Novog društva na propalim temeljima. Zbog tih „poznatih i objektivnih“ razloga suđenje protiv mene trajalo od 1997. do kraja 2003. sve dok lažna i montirana optužnica nije zastarela, iako je ekipa „prvoboraca“ i „izumitelja“ Otpora! uveliko postala vlast i počela da vraća priču unazad, na devedesete, ka kojima sve brže idemo pa sad ne znaju šta i kako da rade, jer su sve iskompromitovali, a usput i „oprali“ naše krvnike – priča Nune.

Podseća ga sve, kako kaže, na stihove Džonija Štulića „kopija nije original, niti sredstvo najbolje“.

– E, to je problem. Zato se originalne ideje pretvaraju u poraze, zato nismo uspeli, zato je ovo farsa od slobode. Nismo uspeli da sazrimo kao društvo, da stojimo delima iza svojih reči, da reči i ljudi imaju stvarnu vrednost pa da kažemo: Maki je zaslužni borac, Nikola je izvrstan advokat, Tamara je genijalni dizajner, Mikica je vrhunski fotograf – i da to znači ono što mora da znači… Ne, mi smo ostali robovi diletanata na vlasti, a oni su u naše ime i za naš račun i Peru i Žiku proglasili „alfom i omegom“ samo zato što su članovi neke stranke, poverili su najodgovornije poslove poslušnicima, a za heroje i bogove su proglasili sebe same. Oni su i zakonopisci i graditelji mostova i dizajneri i revolucionari i, iznad svega, stručnjaci. Izmislili su i toplu vodu i sve najbolje znaju. A povrh svega su čestiti i pošteni – ironičan je Nune.

O protekloj deceniji kaže da je tu priču teškom mukom i plaćenim školovanjem apsolvirao odavno i prevazišao je snagom razumevanja tragične stvarnosti i upoznavanjem mehanizama njenog funkcionisanja.

– Naučio sam da pričam sa onima koji nisu naučili da pričaju sa mnom i ljudima kao što sam ja. I nisam prethodnih J-E-D-A-N-A-E-S-T godina živeo u žuči i jedu što me se niko nije setio. Živim svoj život, imam svoj svet u koji teško puštam nepozvane, izdržavam se od poslova za koje se izborim. Imam svoj kreativni studio i klijente u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a neki su bili i međunarodni. I ne pada mi na pamet da crknem od gladi, principijelan u gluposti, da bi mi na grobu rekli „bio je veliki čovek“, a da zapravo misle „kakva budala“. Zato, ko voli Nunetovu kreativu, nek izvoli. Pomažem samo onima kojima je pomoć potrebna i ukoliko mogu da je pružim, a da ne ugrozim sebe. Znaš, jedva sam izvukao svoju glavu, a neke meni mnogo važne osobe su patile i nastradale zbog onog što sam radio. Upadala mi je noću u stan policija u maskirnim uniformama, sa mitraljezima, udarali su, pretili, proganjali, sudili… Nisam nikada o tome želeo detaljno da pričam, jer sam smatrao da su isti ti zlikovci veće zlo napravili drugima – kaže Nune Popović.

Monografija i veb-sajt

Izložba će trajati od 18. novembra do 15. decembra. Kroz printove velikog formata, fotografije, video-zapise, faksimile medijskih izveštaja, artefakte i brojna dokumenta, prvi put će javnosti biti predstavljena ukupna slika o radu Nuneta Popovića i grupe „Magnet“. Izložbu prati i obimna monografija sa mnoštvom fotografija o street-art projektima grupe „Magnet“ i drugim svedočanstvima o reakcijama javnosti i analizama njihovog delovanja. Napravljen je i veb-sajt, urađen po najnovijim produkcijskim standardima i na njemu se nalaze velike fotografije „Magnetovih“ akcija, video- zapisi, kao i delovi sadržaja iz monografije.