Site name

NAŠA PRIČA - U Srbiji sa dozvolom radi 256 radio-stanica, a programom dominira muzika

Pirati jači od javnog servisa

Dragan Kocić, Siti radio iz Niša: Utisak je da iza divljeg beogradskog Stil radija koji pokriva celu Srbiju i uzima harač od građana stoji neko „krupan“ Vuk Mihajlović, urednik bloga „FM nebo“: Stanice se najčešće izdržavaju od reklama i muzičkih želja, čestitki i pozdrava koji nekada mogu da donesu više novca nego reklame za celu godinu

Radio „Raka Ešinger“ je stanica koju mogu da uhvate samo delimično pokvareni uređaji. Najčešće je slušaju šoferi i građevinci. Na svakodnevnom repertoaru su snimci opštenarodnih veselja (svadbe, ispraćaji...), hitovi eminentnih umetnika iz Tutina, Ritopeka i sa raznih magistralnih puteva. Ponekad svoje obožavaoce obraduju sa „The Best of Bora Drljača“.

Piše: Z.Miladinović, S. Novosel, N.Kovačević, V. Laloš, V.Ristić, D. Petrović

23. februar 2010. 21:00

Pre uvođenja novih dozvola u Srbiji je radilo čak 1.200 stanica: Vuk Mihajlović

Ovako čuveni sajt Vukajlija opisuje lazarevački Radio „Raka Ešinger“, jednog od nekoliko srpskih radio-pirata koji i dalje emituje program, iako je Ratel početkom februara saopštio da je u poslednjih godinu i po dana ugasio 70 nelegalnih piratskih TV i radio stanica. U Ratelu, koji je jedini ovlašćen da vrši merenje putem kontrolno-mernih centara ili pokretnih kola i ustanovi gde postoji zauzeće frekvencije za koju nije izdata dozvola, navode i da je gašenje piratskih operatera „promenljiva kategorija“, jer dok se pojedini emiteri gase, drugi počinju da emituju program. Stanje na FM nebu Srbije ipak je donekle sređeno.

- U Srbiji program emituje 265 radio stanica koje imaju dozvolu. Trebalo bi podsetiti da je pre uvođenja novih dozvola za emitovanje programa bilo čak 1.200 radija - kaže za Danas Vuk Mihajlović, urednik jedinstvenog radio bloga „FM nebo“.

Prema istraživanju agencije „Stratedžik marketing“ iz novembra prošle godine, najslušanija stanica u Srbiji je Radio S, u vlasništvu mame funkcionera SPS Zorana Bakija Anđelkovića, sa 13,2% ukupnog broja slušalaca, drugoplasirani je Radio B 92 sa 8,3%, a sledi Radio Beograd prvi program (4,4%).

- Pre četrdesetak godina u Srbiji je bilo dvanaest radio stanica, koje su činile Udružene radio stanica Srbije. Bila je manja konkurencija, radio stanice su finansirale lokalne samouprave, a danas vlada velika konkurencija i borba za opstanak - kaže za Danas Dušan Stanić, već 39 godina spiker Radio Užica, koji je 1971. godine učio spikersku veštinu od tadašnjih veličina, među kojima je bila i Draga Jonaš. - Nažalost, već godinama na radiju nema lepog govora, jer nema kriterijuma ko može da sedne pred mikrofon. Očigledno je da se ta profesija danas ne ceni i polako nestaje, ali mislim da ima potrebe za njom. Žive i lepo izgovorene reči su potrebne - smatra Dušan Stanić.

Istraživanja kažu upravo to - najčešća vrsta programa koja se sluša na radiju u Srbiji jeste muzika sa preko 85% slušanosti, na drugom mestu su vesti (35,6%), sledi sportski program (10%), a najslabiju slušanost imaju programi o religiji i veri (1,2).

- U Srbiji postoje radio stanice koje emituju isključivo narodnu ili zabavnu muziku i čiji je program obogaćen željama, čestitkama i pozdravima - objašnjava Vuk Mihajlović. „Drugu grupu radija čine informativno-muzičke stanice kao Radio S, Index i Roadstar, dok treću grupu predstavljaju kolažni tip programa gde je moguće čuti informativni, politički, muzički i zabavni program. Ovu grupu karakterišu Radio B92 i Prvi program Radio Beograda. Na nacionalnim i beogradskim radio stanicama dominira zabavna muzika, dok se na lokalnim i regionalnim emituje folk muzika. Postoje i neke kultne emisije. Tako većina građana zna za emisije „Novosti dana“, „Sportski žurnal“ ili „Deset i po“ koje se emituju na Radio Beogradu, ili recimo emisije „Dizanje“ i „Brakus“ koje se emituju na programu Radija B92“ - kaže Mihajlović.

Zanimljivo je spomenuti da je po „riču“ (ukupan nedeljni auditorijum najslušanijih radio-stanica u procentima), po „Stratedžikovom“ istraživanju koje se sprovodi već 11 godina, od maja 2007. radio beležio konstantan rast slušanosti, a najviši je bio u novembru 2008. godine kada je radio slušalo čak 93% populacije od 10 do 70 godina, da bi u decembru 2009. slušanost bila najniža i iznosila samo 87%.

U „najboljoj“ situaciji su, izgleda, „divljaci“, koje godinama niko ne dira, a i kada ih „potkači“ oni promene frekvenciju i nastave po starom.

- Neshvatljivo je, recimo, šta se dešava sa Stil radijom, koji godinama nesmetano emituje program, a nije ni aplicirao na konkursu za dodelu frekvencija. Radio Stil ima studio u Resniku u Beogradu, ali i izvanredan predajnik, pa se čuje u Nišu i drugim gradovima u Srbiji. Emituje samo muziku i takozvane „kvizove“ u kojima navodno deli mobilne telefone „nokia“. Ljudi zovu, telefonska minutaža se namerno produžava i tako tarifira, javlja im se govorna mašina, a „nokije“ niko nikada nije video. RATEL je više puta obaveštavan o ovom divljem radiju i haraču koji uzima od građana, ali ga još nije zapečatio. Utisak je da je reč o „krupnoj“ priči i da iza ovog radijskog „posla“ stoji neko iz Vlade - upozorava Dragan Kocić, direktor niškog Siti radija.

I Denis Mavrić, direktor JPI Novi Pazar, i Goran Maksimović, vlasnik pazarskog Radio Mozaika, ukazuju na prisustvo programa Radija Stil, za koji ne znaju gde mu je sedište „ali je zbog sadržaja i muzike izuzetno slušan“.

- Tamo gde su smešteni svi predajnici radio i TV kuća, na brdu Šutenovac, nalazi se predajnik Radija Stil, ali u privatnoj garaži. Emituje sve sadržaje koje RRA zabranjuje - ističe direktor JPI Novi Pazar.

Vuk Mihajlović navodi da pirata i dalje ima jer je za osnivanje radija potrebno imati dobar predajnik, dvoje zaposlenih, kompjuter i miksetu kako bi se započelo emitovanje.

- Na piratskim stanicama najčešće se emituju kvizovi koji se sastoje od nekog pitanja iz sveta muzike, filma i serije, a slušalac treba da pozove dobro poznati pozivni broj 0900, pri tom ne sluteći šta se zapravo krije iza toga. Naime kvizovi koji se emituju na tim radio-stanicama su prevarantski jer su unapred snimljeni i samo se slušaoci ostave da čekaju na vezi i samim tim izgube dosta novca koji ide u zaradu piratima. „Najčuvenija“ piratska radio-stanica Stil emituje program na teritoriji čitave zemlje i ima bolji signal od javnog servisa. Treba napomenuti i to da je navedena radio-stanica prva krenula sa takvim kvizovima još 2008. godine. Kada RRA (Republička radiodifuzna agencija) i RATEL (Republička agencija za telekomunikacije) zapečati piratsku radio-stanicu, onda bi po logici stvari ta stanica trebala da je ugašena iz etra. Međutim, u Srbiji i kada se zapečati radio on posle dan-dva ponovo počne da emituje program samo na drugoj frekvenciji i pod drugim nazivom. Na području Beograda na 87,5 i 99,4 MHz moguće je slušati „F radio“ koji na svojim talasima emituje muzički program, a da bi se neka pesma naručila potrebno je otkucati slovo i poslati na broj, najčešće je to 1202, pri čemu slušalac izgubi zavidnu svotu novca. Ostale radio stanice koje emituju bez dozvole su „Bos“, „Kosmos“ i „Raka Ešinger“ - kaže Mihajlović. Kada je reporter Danasa pozvao poznatog pirata Radovana Krčmarevića Raku Ešingera iz Lazarevca, inače kandidata grupe građana na nedavnim voždovačkim izborima, on je skoro dve nedelje „izbegavao susret“. Iz nekoliko razgovora sa njim zaključili smo da je svaki dan na putu. Kad nije na putu, onda se odmara od puta. Zamenik predsednika Saveta RRA Goran Karadžić rekao je nedavno da je „najverovatnije pronađen način da se piratski emiteri zaustave u svojoj nelegalnoj raboti“, članom 14 Zakona o javnom informisanju gde se navodi da svi mediji koji nisu ubeleženi u registar javnih glasila moraju da prestanu sa radom, a ukoliko to ne učine tužilaštvu se daje mogućnost da od suda traži privremenu meru na osnovu koje policija izvršava plenjenje opreme sa koje se vrši nelegalno emitovanje programa u roku od svega 12 sati.

- Po mom mišljenju radio je veoma isplativ biznis. Radio-stanice se najčešće izdržavaju od reklama i muzičkih želja, čestitki i pozdrava koji nekada mogu da donesu više novca nego reklame za celu godinu, kao i SMS poruke. Unosan posao je emitovati i program na FM bez dozvole jer su kazne jako male - kaže Vuk Mihajlović.

Prema istraživanjima iz novembra 2008. godine najviše se radio sluša kod kuće, zatim u kolima i na poslu, dok je najmanja slušanost radija u kafićima i restoranima. Najčešći razlozi menjanja radio-stanice jesu: ne dopada mi se pesma, smetnje na signalu i emitovanje reklama.

Lokalne stanice - Malo para, mnogo muzike

Ekonomska kriza, neizvesnost profesije i nedostatak kadrova, desetkovali su redakcije mnogih lokalnih radio-stanica, pa su programi svedeni na prosečan kvalitet, u kojima prednjače muzika i zabava, dok su informativni sadržaji svedeni i bez kritičkog osvrta. Recimo, u Užicu, Vranju, i Subotici legalno postoje po četiri radio stanice, u Novom Pazaru šest, u Nišu deset...

- Trenutna situacija u svim radio-stanicama u gradu rezultat je užasnog ekonomskog stanja i ne može se očekivati kvalitet, kada svi otaljavaju posao - smatra Novka Ilić, urednica Radio Užica, i dodaje da užičkim radio-stanicama nedostaju priče o ljudima i dokumentarni sadržaji, jer je to, kako ističe, veoma skupo.

Sa porukom „Narodna muzika noć i dan“, najmlađa radio stanica u Užicu Radio San, za kratko vreme je postala veoma slušana i legitimisala se kao narodnjački radio. Osim informativnih blokova, slušaocima nudi mogućnost da naruče pesme po ceni od 80 dinara, ali samo ako dođu u redakciju i to odmah plate.

- Ne dozvoljavamo da se pesme naručuju povodom cepanja drva, kupovine kola ili topljenja masti, već isključivo za svadbe, venčanja, rođenja deteta - kaže Ilija Petronijević i ističe da je „zabluda da narodnu muziku slušaju samo seljaci“.

Radio Niš, koji je 21. februara obeležio 61. godinu postojanja, još nema rešen status (?!), a sve niške radio-stanice su u ozbiljnim finansijskim problemima. Većina ima „kratke vesti“ i dug muzički program.

Prema istraživanjima, najslušaniji radio u ovom gradu je „Belami folk“, koji drži „monopol“ u emitovanju narodnjaka, od onih kvalitetnijih do onih koji zahtevaju „lomljenje čaša“ i „ruke krvave“. Iza njega su Siti radio, koji sluša uglavnom takozvano urbano slušateljstvo. „Posebnu“ publiku ima Radio Nišava, koji emituje program na romskom jeziku, a direktor Siti radija Dragan Kocić kaže za Danas da su sve radio stanice u Nišu već godinama u ozbiljnoj krizi, a da se od prošle godine bukvalno „bore za opstanak“.

Radio Subotica, jedan od najstarijih u Vojvodini, koji od početka emituje višejezični program (na mađarskom, hrvatskom, srpskom, nemačkom jeziku) od regionalnog postao je lokalni radio. Žalbe da se time velikom broju slušalaca iz okoline Subotice (domet frekvencije je praktično samo područje grada) onemogućuje da slušaju programe na maternjem jeziku, što je i uskraćivanje već stečenih prava, RRA nije uvažila.

Iz prostora novopazarskog Internacionalnog univerziteta, čiji je predsednik muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, program sa lokalnom frekvencijom emitovao je Radio „Universa“, koji je pre skoro dva meseca ime promenio u „Ref-ref“ radio. Pod ovim imenom bile su poznate trgovinske radnje koje su radile pod okriljem Mešihata IZ u Srbiji. U programu „Ref-ref“ radija od 8 do 23 sata, svakodnevno su zastupljeni informativni i islamski sadržaji (predavanja, poruke, citati iz Kurana...) i čuju se ilahije (vrsta duhovne muslimanske muzike) i sevdalinke. Od lokalnih radio-stanica u najnezavidnijem položaju je Radio Novi Pazar, čiji osnivač je grad.

Internet radio - Slaba slušanost preko računara

U Srbiji postoji i takozvani internet radio za koji takođe treba da se dobije dozvola od RRA i RATEL-a. Da bi se osnovala internet radio-stanica potrebno je imati kompjuter i dobru internet konekciju (adsl ili wirless). Najpopularniji je KudaCOM.fm koji emituje strani i domaći strim (emitovanje radio program preko interneta).

- Međutim, prema istraživanju „da li imate mogućnosti da slušate radio preko interneta“ pokazalo se da od cele populacije Srbije svega sedam posto sluša radio na taj način - kaže Vuk Mihajlović.

Crkveni radio - „Božja reč“ - bez marketinga

U etru od Subotice do Prijepolja program emituje 11 pravoslavnih radio i televizijskih stanica: novosadski i trstenički RTV „Beseda“, odnosno „Logos“, te radio-stanice „Slavoslavlje“ (Subotica), „Tavor“ (Bačka Palanka), „Slovo ljubve“ (Beograd), „Glas“ (Niš), „Istočnik“ (Valjevo), „Iskon“ (Vranje), „Mileš eva“ (Prijepolje) i „Zlatousti“ (Kragujevac). Tu je pet katoličkih radio stanica.

Zanimljiv je aranžman subotičkih Radio Marije i Slavoslovlja, katoličkog i pravoslavnog verskog radija, čiji se programi smenjuju na nekoliko sati. Radio Marija postoji već više od jedne decenije (kao deo svetske mreže radija Katoličke crkve i ima izuzetno veliku slušanost), dok je Radio Slavoslovlje SPC počeo emitovanje prošle godine. Budući da se programi smenjuju, vernici obe crkve prate i jedan i drugi program gotovo podjednako.

Radio Iskon kao jedini crkveni radio na području jugoistočne Srbije za godinu dana rada izbio je na drugo mesto po slušanosti.

- Eparhijski radio ne emituje stranu muziku, a i komercijalni blokovi su ravnomernije raspoređeni – analizira poverenik NUNS za Pčinjski okrug Radoman Irić.

Crkveni Radio Glas uskoro osniva i Niška eparhija, kako bi se obraćala svojim vernicima.

Zakon nije dopustio crkvama da imaju nacionalne ili regionalne elektronske medije, već samo lokalne, a zabranjena im je i komercijalizacija, odnosno izdržavanje od marketinga. Pokazalo se da je baš ta odredba “kazna”, jer od nečeg se mora živeti. Isti zakon je i vremenski ograničio umrežavanja crkvenih RTV stanica na samo tri sata dnevno, pa se pokazalo da je mogućnost da se prikupe reklame sužena.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.