Srpski preko Skajpa za mlade gastarbajtere

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

 Za početak, bilo bi dobro da takvu saradnju na sličan način organizuju i sve druge lokalne samouprave u zemlji, kaže Srđan Aleksić, gradski većnik u čijoj je „nadležnosti“ ova kancelarija.

U niškoj Kancelariji se pripadnici dijaspore mogu informisati ili završiti različite poslove vezane za državljanstvo, lična dokumenta ili zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje. Kancelarija ima virtuelnog matičara, koji Nišlijama sa novim, evropskim i drugim adresama pomažu da elektronskim putem obezbede izvode iz knjiga rođenih, venčanih ili umrlih, ili dokumenata za ličnu kartu i pasoš. NJihovoj deci Kancelarija obezbeđuje učenje srpskog jezika preko Skajpa. Časove drže studenti završnih godina niškog Filozofskog fakulteta. Grad Niš je, takođe, zaključio sporazum o kulturnoj saradnji Galerije savremene likovne umetnosti i Fakulteta umetnosti sa Galerijom Art point 222 u Beču, gde će biti organizovane „niške izložbe“. U Beču se upravo traži izložbeni prostor u kojem bi svoje postavke predstavio i niški Narodni muzej, koji ima „značajnu zbirku eksponata, od praistorije do danas“, pošto Niš sada među najstarije gradove na Balkanu. U planu je da u Beču, kao i drugim gradovima Zapadne Evrope „gostuje“ i Narodno ili Pozorište lutaka, kao i druge kulturne institucije, i obrnuto. U sklapanju takvih, kulturnih „poslova“ posreduje dijaspora, a pre svega Savez Srba Austrije.

– Pripadnici niške dijaspore jesu ili mogu biti ambasadori naše Kancelarije za dijasporu i našeg grada. Za početak, Niš Evropi može da ponudimo bogato kulturno-istorijsko nasleđe, i to ne košta mnogo. Takođe, uveliko nudimo i niške privredne i druge potencijale, kako bi privukli različite investicije. Nameravamo da se u narednom periodu bavimo dijasporom u zemljama Zapadne Evrope, kao i drugim delovima razvijenog sveta, kako bi njene potencijale – ljudske, finansijske i u znanju, približili matici, povezali sa maticom i njenim institucijama. Tako će biti bolje i njima i nama – kaže Aleksić.

On još kaže da je nedavno boravio na Sajmu nekretnina u San Dijegu, gde se uverio da se „naša dijaspora“ ne samo uspešno bavi nekretninama, već „želi da uspostavi saradnju sa Nišom i drugim lokalnim samoupravama“ u oblasti investiranja u ovu oblast. Prema njegovim rečima, član Borda Rilatorsa Dragiša Novaković će za početak pomoći da srpski potencijali u poslovima sa nekretninama budu predstavljeni na Sajmu nekretnina u Nici. Niš je u pregovorima sa nekoliko gradova u Srbiji kako bi zajednički učestvovali na tom sajmu.

– Problem u privlačenju većeg broja investicija koje imaju sve lokalne samouprave u Srbiji je što one nemaju pripremljene investicione projekte po međunarodnim standardima. Mi takođe nemamo dovoljno pravno nespornih lokacija sa kvalitetnom komunalnom infrastrukturom, finansijske planove, procene povraćaja uloženih sredstava. Lokalne samouprave nemaju ni stručnjake za pisanje takvih projekata, pa bi pod hitno trebalo raditi na edukaciji takvih kadrova, ili bar angažovati agencije koje imaju sertifikate za takav posao. Jedna od naših ideja je da se, možda, formira i Investicioni fond dijaspore, koji će naravno biti kontrolisan od strane dijaspore, a investirati samo u najbolje projekte u Srbiji – kaže on.

Aleksić dodaje da bi „svi pripadnici dijaspore koji nemaju srpski pasoš trebalo da ga dobiju“. Takođe bi im trebalo omogućiti da na srpskim izborima glasaju na najjednostavniji način – elektronskom poštom. U Beču, gde živi oko 200.000 građana poreklom iz Srbije, postoje samo dva izborna mesta, pa oni gube volju da se i kroz glasanje povežu sa maticom. Bolji odnos države prema dijaspori na političkom planu takođe će pomoći da se njeni pripadnici lakše odluče da investiraju u Srbiju.

„Bivše“ Nišlije su, međutim, već sada prilično spremne da se sa Nišom i Srbijom ponovo povežu kroz upućivanje humanitarne pomoći. U Niš bi, tako, iz Nemačke uskoro trebalo da stigne robna pomoć od 100.000 evra, u garderobi, hemijskim sredstvima i bebi hrani. Preko nekadašnjih građana Niša koji danas žive u Nemačkoj u Niš bi mogla da stigne i humanitarna pomoć u medicinskoj opremi od milion evra, kaže on.

– Elementarni preduslov za dobru i svestranu saradnju Niša i drugih lokalnih samouprava sa dijasporom je da svaka od tih samouprava ima evidenciju pripadnika „njene“ dijaspore. Edukovani službenici bi morali da uspostave ozbiljne kontakte sa dijasporom i uredno joj prosleđuju informacije o potencijalima lokalne samouprave u oblasti kulture, privrede, sporta ili saradnji sa našim udruženjima i organizacijama. Dijaspori je, dakle, potrebno sistemski pomoći da promoviše naše gradove i opštine, kao i da nam na razne načine pomogne – kaže on.

Aleksić dodaje da je Niš pored ostalog počeo da organizuje Godišnje sabore niške dijaspore u svetu. Na tom višednevnom skupu, podeljenom na više sekcija, čuju se „različite vizije, ideje i predlozi, te prave kontakti koji kasnije rezultiraju saradnjom“. Grad Niš nema najprecizniji broj njegovih građana koji je otišao u „beli svet“, ali je, prema njegovim rečima, „oko 3.500 niških akademaca tamo na značajnim funkcijama“.

Pravna pomoć

– Moja advokatska kancelarija je napravila sporazum sa jednom institucijom u Beču, koju vodi Srbin, da naši advokati poslednje sedmice u mesecu, četvrtkom i petkom, pripadnicima naše dijaspore pružaju pravnu pomoć, za kojom postoji ogromna potreba. U Beču ima malo naših advokata – manje od deset, a našim bivšim sugrađanima potrebna je pravna pomoć za najrazličitije pravne poslove u Srbiji, vezane za rođenje, smrt, nasleđivanje, ugovore raznih vrsta, penzije, radni staž… Već ima „naših ljudi“ i u Cirihu i Frankfurtu koji su zainteresovani za ovakvu pomoć. Bilo bi dobro da i advokati iz drugih lokalnih samouprava naprave ovakvu saradnju – kaže Srđan Aleksić.