Site name

U Srbiji postoji nekoliko „partijskih televizija“ koje rade u specifičnim okolnostima

Strančarenje na „kablu“ i Jutjubu

Tanja Vidojević, glavna urednica Svet plus info: „Ja jesam član SNS, ali ne morate biti stranački opredeljeni da biste za nekog agitovali, što je na našoj medijskoj sceni i više nego očigledno“

Dok vodim računa da ne propadnem kroz truo pod, u isto vreme moram da tražim mesto za stajanje - govori novinarka kablovske televizije „Svet plus info Kopernikus 3“ u prilogu o gradskom prevozu u Beogradu. Problem tog priloga je jedino što je autobus u kome se „traži mesto za stajanje“ - skoro prazan. A i pod nije truo.

Piše: K. Živanović - D. Petrović

28. mart 2012. 18:21

Nosilac liste SNS na Čukarici: Tatjana Vidojević

„Vašoj televiziji ne odgovaram na pitanja. Da li ima još neko pitanje, neke ozbiljne televizije, nekog ozbiljnog medija“ - kaže odmah zatim, na istoj televiziji, Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda i nastavlja svojim poslom, ignorišući novinarku. Ovo su dve glavne karakteristike trenutno najveće opozicione televizije u Srbiji „Svet plus info Kopernikus 3“ - s jedne strane, često tendenciozno i pristrasno izveštavanje, a s druge strane bojkot tog medija od predstavnika vlasti. Nije ni čudo - ta televizija je glasilo Srpske napredne stranke, mada se odatle kunu da se samo bave razgrtanjem medijskog mraka, i profesionalno se bave novinarstvom „za razliku od ostalih“.

Da je u pitanju partijska televizija nije teško otkriti - sa poznatom novinarkom Tatjanom Tanjom Vidojević, glavnom i odgovornom urednicom „Svet plus info“, razgovarali smo neposredno nakon što je predala izbornu listu koalicije okupljene oko SNS opštinskoj komisiji za lokalne izbore na Čukarici. Ona je, naime, i nosilac liste „Pokrenimo Čukaricu - Tomislav Nikolić“. U razgovoru za Danas, Vidojevićeva ne vidi ništa sporno u činjenici što je u isto vreme glodur jedne televizije i stranačka ličnost.

- To nema veze jedno s drugim, ukoliko ste profesionalac. A da profesionalno obavljam novinarski posao govori podatak da sam više od 20 godina novinar, i da sam sticajem okolnosti uvek bila glavna i odgovorna urednica, direktorka neke televizije ili urednica informativnog programa. Tokom 90-ih radila sam na najjačoj opozicionoj TV stanici, Studiju B, a svi znamo kako je bilo biti opozicija Miloševiću - navodi Vidojevićeva.

Tada je, podseća, bilo nekoliko televizijskih, radijskih i novinskih kuća koje su se borile za obaranje Slobodana Miloševića.

- Ipak, smatram da medijski mrak nikada nije bio jači nego danas. Kao da je neko ugasio celokupno osvetljenje u gradu. Sektor koji sam pratila na Studiju B, bio je upravo SPS, ali nam se nijednom nije desilo da nas iz sedišta te stranke izbaci obezbeđenje. Sada, 12 godina nakon demokratskih promena, u jeku izborne kampanje Boris Tadić kaže da će se zalagati za slobodu medija, a s druge strane, novinarima Svet plus kanala zabranjen je pristup u zgradi Predsedništva. I ne samo tamo - priča Vidojevićeva.

Novinari ove medijske kuće, na intervenciju PR službe predsednika Srbije, bili su izbačeni i iz zgrade Saveza samostalnih sindikata Srbije, kada je Boris Tadić tamo dolazio u svojstvu predsednika DS. Izbacila ih je, prethodno im bacivši mikrofon na pod, zamenica šefa predsednikove PR službe Jasmina Stojanov, pod obrazloženjem da nemaju akreditacije. Na ovaj nezapamćen skandal reagovali su tada i UNS i NUNS, ali novinari ove televizije i dalje su persone non grata na mnogim mestima.

- Zabranjen nam je pristup i u Skupštinu grada. Ne smemo se približiti benzinskoj pumpi kada je otvara Dragan Đilas, niti ući u Zemunsku bolnicu, kada je on obilazi. Na pozive da gostuju u našim emisijama odazivaju se pripadnici svih stranaka, i vladajućih i opozicionih. Jedino ne dolaze oni iz Demokratske stranke, iz samo njima znanih razloga - naglašava Tanja Vidojević.

Kada se ipak „dočepaju“ nekog funkcionera novinari ove televizije uglavnom pitaju: „Koliko košta most na Adi?“, republičke funkcionere, poput Dačića, pitaju da li je iskoristio Kinesku novu godinu za predizbornu kampanju, Olivera Dulića pitaju da li je većinu nabavki za Ministarstva za prostorno planiranje obavio preko svojih privatnih firmi... I nikad ne dobiju odgovor. U emisijama voditelji često postavljaju sugestivna pitanja, pa se jednom predsednik Gradskog odbora Nove Srbije našao na meti voditeljke („kako to možete da kažete“) kad je rekao da „gradski prevoz u Beogradu i nije tako loš, kakav je bio“. Pitanja za članove opozicionih partija su afirmativno-sugestivna i daleko „nežnija“, reklo bi se.

- Ukoliko pogledate naš informativni program, videćete da su i uprkos bojkotu DS, svi podjednako zastupljeni. A koliko prostora ima SNS na Studiju B? Nula sekundi. Ne morate biti stranački opredeljeni da bi ste za nekog agitovali, što je na našoj medijskoj sceni i više nego očigledno - ocenjuje Vidojevićeva. Ekipa na ovoj televiziji je šarenolika - jedan od urednika je Aleksandar Vasić, bivši zamenik predsednika RRA i to iz vremena kada je uz pomoć policije ugašena BK TV, autorsku emisiju ima Željko Cvijanović, bivši vlasnik i urednik nedeljnika „Standard“, te Vladimir Đukanović, voditelj nekad radikalskog, a sad naprednjačkog Radio Fokusa, poznat po desničarskim stavovima, te prisustvu proslavi rođendana Ratka Mladića i sličnim manifestacijama u organizaciji Obraza i SNP „Naši“. „Svet plus info“ je s radom počela 24. oktobra 2011. kao nezavisna produkcija koja ima osam sati informativnog programa na kablovskom kanalu Kopernikus 3. Vlasnik te produkcije je „Sense marketing“, firma Zorana Bašanovića, estradnog menadžera, ali i člana Glavnog odbora SNS. RRA im je dala dozvolu za emitovanje početkom februara, iako su se pojedini članovi tog tela, recimo Gordana Suša, tome usprotivili, smatrajući da ne treba davati frekvencije partijskim glasilima jer je u pitanju javno dobro.

S druge strane, Pokret Snaga Srbije (PSS) od pravde odbeglog biznismena Bogoljuba Karića, izbegla je traženje bilo kakvih dozvola blagodareći modernim tehnologijama. Oni su krajem prošle godine obnovili „Telefakt“, informativnu emisiju ugašene BK televizije, koja se svakog dana emituje na Jutjubu. Statična kamera ispred koje vesti čitaju dva prezentera u improvizovanom studiju, korišćenje agencijskih snimaka, uz originalnu špicu „Telefakta“, kritika vlasti i afirmisanje liste „Pokreni Srbiju“, obeležja su ove, uslovno rečeno televizije. Portparolka PSS Jadranka Tasić, nekadašnja novinarka niške TV 5 i Nezavisne produkcije VIN, koja istovremeno čita vesti i uređuje „Telefakt“, iako je prvobitno obećala, nije se odazvala pozivu Danasa da nam ispriča nešto o „Jutjub Telefaktu“ jer je, kako nam je objasnila osoba muškog pola koja se danima javlja na njen mobilni telefon - angažovana oko skupljanja potpisa za izbore. „Telefakt“ na „Jutjubu, ipak, ima skroman uticaj - decembarske emisije imale su oko 1500 gledalaca, a najnovije jedva da pređu 600 .

Ili, ipak čekaju rezultate izbora - pa da to možda pokušaju u nekim državnim medijima, ako dođe do „smene kadrova“. I sam Aleksandar Tijanić je nedavno Tanju Vidojević označio kao mogućeg kandidata za prvog čoveka RTS, a ona je u jednoj emisiji na „Svet plus info“ ispričala kako ona i vlasnik Zoran Bašanović često pričaju kako bi od Javnog servisa bilo lepo napraviti RAI uno.

Ljiljana Smajlović, predsednica UNS

Većina medija je stranačka

U Miloševićevo vreme su i opozicioni mediji i opoziciona politika bili izdašno podržavani i finansirani sa Zapada. Medijska scena sada je nalik na predratnu, komunističku, jer u svim vodećim medijima preovlađuje ista „partijska linija“, iako je partija mnogo. U odnosu na devedesete, danas ima manje nezavisnih medija, pri čemu mislim na one koji se uređuju iz glava svojih glavnih urednika, a ne njihovih gazda ili političkih mentora. Ima i daleko manje novinarske hrabrosti. U vodećim medijima danas vladaju cenzura i samocenzura, od novinara se očekuje da propagiraju zvaničnu politiku pod izgovorom da je to „evropski duh“. Rezultat je da svi gaje jedan te isti „duh“. Opozicionim medijima bih nazvala magazin Pečat i Televiziju Svet plus info na Kopernikusu, na primer. Nisam još imala priliku da vidim kako izgleda list koji je pokrenuo Čedomir Jovanović - kaže za Danas Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije.

Ona dodaje da novinarima nije zabranjeno članstvo u političkim partijama, ali etički kodeksi ih obavezuju da se u radu pridržavaju profesionalnih normi.

- Ne raduju me otvoreni stranački tonovi u opozicionim medijima, ali ne mogu ni da se pretvaram da ne primećujem duh vladajućeg establišmenta u svim ostalim medijima. Zakon o radio-difuziji ne predviđa dozvole za emitovanje programa političkim strankama, ali to je prepreka formalne prirode koju je lako zaobići - kaže Smajlovićeva.

Predsednica UNS kaže da se ne sme opozicionom mediju zabranjivati ono što je dozvoljeno režimskom, odnosno provladinom.

- Većina medija su stranački, na ovaj ili onaj način. Opozicioni mediji uglavnom nemaju para i pobegli su na portale i internet sajtove, koriste se Jutjubom. Svakako je kod nas daleko veći uticaj tradicionalnih medija, koji podržavaju vladinu politiku. Svejedno, ne spadam u one koji misle da je građanima lako isprati mozak - zaključuje predsednica UNS.

 

Vukašin Obradović, predsednik NUNS

Neobjektivni su i jedni i drugi

Podela na opozicione i režimske medije, tokom devedesetih, bila je posledica totalitarnog režima Slobodana Miloševića. Takva podela nije prirodno stanje medija u demokratski uređenim društvima. Danas takva klasifikacija medija nije moguća jer su se promenile okolnosti ali i vidovi pritiska. Dok je Milošević praktikovao brutalne metode koje su išle dotle da su pojedini mediji zatvarani a novinari ubijani, danas se uticaj na uređivačku politiku vrši na mnogo suptilniji način. Ekonomski pritisci su dominantniji ali i efikasniji. Danas postoji jasna granica koju ne smete preći ukoliko ne želite da ostanete bez oglašivača i, samim tim, bez osnovnog izvora prihoda - objašnjava Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

On kaže da je Kanal Kopernikus 3 samo iznajmio termin samostalnoj produkciji Svet plus info koja predstavlja običnu stranačku tvorevinu.

- Tu i nije reč o klasičnom mediju koliko god se pokušava da se nametne takav utisak. Eksperimenti poput ovog ne pomažu stvaranju nezavisne medijske scene već samo pokazuju kako izgleda informisanje kada ga kontroliše jedna stranka. Ja, zbog toga, ne verujem mnogo u efekte i domete ovako osmišljenog programa jer je on prilično jednostran i isto toliko neobjektivan koliko i mediji, na drugoj strani, koji su njegova zamišljena ili stvarna protivteža. Opet, stranačko opredeljenje svakog novinara je njegova privatna stvar i sve dok je tako, dok ne utiče na njegov profesionalni angažman, ono se ne kosi sa etičkim kodeksom - kaže Obradović.

komentari (0)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.