U sobi Isidore Sekulić

p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Od predmeta zaveštanih književničinim usmenim testamentom na ovoj izložbi neće biti izložene samo umetničke slike iz zaostavštine Isidore Sekulić, koja je poslednjih 16 godina živela u komšiluku – u kući doktora Dragoljuba Popovića u Ulici Vase Pelagića broj 70.

Autori izložbe su istoričar umetnosti Lidija Jakšić i književnica Laura Barna, koja se ličnošću i delom Isidore Sekulić bavila i kao pisac u romanu „Moja poslednja glavobolja“, objavljen 2008. u Zavodu za udžbenike.

Projekat „Isidora“ u Kući kralja Petra Prvog, prema rečima autora, „ima istorijsko-umetnički i edukativni karakter i od izuzetnog je značaja za domaću i regionalnu kulturnu scenu“. Kako je najavljeno, tokom izložbe održavaće se prateći program i – stručna vođenja kroz postavku, književno veče posvećeno stvaralaštvu Isidore Sekulić, Čajanke u pet sa muzičkom pratnjom kao omaž čuvenim okupljanjima intelektualaca i literata četvrtkom kod velike književnice. Organizatori izložbe „Isidora“ su: Kuća kralja Petra Prvog, Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Opština Savski venac i Fond „Isidora Sekulić“.

U „Književnom vodiču kroz Beograd“ Jovo Anđić opisuje da se „spomen-soba“ Isidore Sekulić, koja će se ovom izložbom „preseliti“ nakratko, do 9. marta, u Kuću kralja Petra, nalazi u maloj sobi u suterenu Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“, koju zaposleni u ovoj instituciji „zovu trezorom, mestom u kome se čuvaju dragocenosti, što jedino istinski odgovara veličini osobe na koju se ovde od zaborava čuva uspomena“.

„NJena radna soba u prizemnoj kući u Ulici Vase Pelagića – ranije Miodraga Davidovića, nije izgledala sasvim tako. Ali, tu je i njen sekreter, iznad njega portret vladike Rada, pesnika NJegoša, čijim životom i delom je bila zaokupljena poslednjih godina života, pa dva mesingana svećnjaka, zidni sat, radio-aparat, mastionica i pribor za pisanje, naočare, pisaća mašina, slike na zidovima, nekoliko kožnih i jedna crvena plišom presvučena stilska fotelja i mnoštvo knjiga na policama“, nabraja Anđić.

On piše da je Isidora Sekulić bila protiv toga da se kuća na Senjaku, koju je iznajmila 1942. i u njoj živela do smrti, pretvara u muzej i da je govorila da će „svoje knjige ostaviti nekoj biblioteci, kao i ovih nekoliko slika, a ostalo neka uzmu prijatelji“. U vodiču se navodi i detalj da je „Isidora Sekulić često dolazila u Univerzitetsku biblioteku i uzimala knjige i časopise kod bibliotekarki Milice Marković i LJubice Marković, sa kojima se sprijateljila i vodila prepisku i kojima je bila neizmerno zahvalna što su, kad joj je bilo najteže, tokom Drugog svetskog rata, prodavale njene knjige“.

Testament

„Trezor“ u kome se u Univerzitetskoj biblioteci čuva zaostavština Isidore Sekulić otvoren je za javnost, a u biblioteci kažu da je najposećeniji tokom Evropskih dana kulturne baštine. Osim što je deo imovine u knjigama, nameštaju, umetničkim slikama i reprodukcijama, zaveštala Univerzitetskoj biblioteci, Isidora Sekulić je svoju garderobu i nešto ušteđenog novca ostavila Jugoslovenskom Crvenom krstu. Deo gotovine u obveznicama drugog narodnog zajma i sva autorska prava pripali su Opštini Savski venac uz testamentarnu želju da se od tih prihoda osnuje i održava Fond u okviru kog će se ustanoviti književna nagrada „Isidora Sekulić“. Opština Savski venac od 1967. dodeljuje svakog juna ovu nagradu za najbolju knjigu objavljenu prethodne godine u Srbiji napisanu na srpskom jeziku.